Month in review - October 2016;napredna škola i ja,nedostajanje rodnog grada i italijanskog,cirkus,već razmišljam o Božiću?!

-Pretpostavljam da je većina vas već upoznata sa mojim starim serijalom Tea Time with Ely koji je bio rezervisan za kraj svakog meseca i nažalost ja ga neću nastaviti s obzirom da svaki blog trenutno ima ovaj serijal bilo da je u pitanju kafa,čaj,kolačići ili nešto sasvim treće,želela sam da idalje imam taj post koji bi izlazio jedan put mesečno i gde bih uglavnom mogla da prenosim svoje misli koje mi se tih mesec dana odvijaju u glavi i da budem malo više uključenija,eto,sa svetom☺ Kako sam za ovih prethodnih godinu dana odsustvovala sa bloga,nivo ozbiljnosti mi se povećao premda da ja ni ne želim da budem sasvim ukočena,već i da se opustim što se nadam da ću steći vremenom.Neću više raditi favorite,to mi se čini zamornim i ne želim da suviše budem kao ostale blogerke,već da imam sama svoje teme i svoje originalne serijale koji će se makar razlikovati za nijansu i da će to ustvari neko i ceniti i da će se naći barem jedna osoba koja će istinski čitati moj blog i koja će jednostavno uživati,komentarisati bez promovisanja sebe i da će nekad nekom ustvari moji postovi ulepšati dan.Ja se sama lično trudim da pratim i ostale blogerke i da im komentarišem postove,sa svojim prijateljskim personalnim mišljenjem,naravno da tu izostavim svoj blog.Poprilično sam skeptična što se tiče mojih 'čitalaca' i komentara,jer se tu i tamo uglavnom nađu neke skrooooz nepovezane stvari sa temom posta i neko mi na primer napiše da uradim post na tu i tu temu,a upravo sam prethodni post posvetila toj temi.Jana,moja najbolja prijateljica sa bloggera (njen blog My Wonderland) i ja imamo isto mišljenje što se tiče blogerki koje dolaze da komentarišu postove samo da bi se pritom i reklamirale,a verujem da i ostale blogerke imaju takvo mišljenje i da i one same imaju takve komentare.Doduše,po mom mišljenju je saaaaasvim okej jednom da se napiše link bloga,ali ne i više puta.

-Dakle,kad smo već kod bloga,prekosutra izlazi još jedan novi serijal koji će izlaziti jedan put mesečno samo što će uključivati i vašu aktivnost,samo nisam sigurna da li će neko uopšte učestvovati,jer moram da povratim svima poverenje da opet neću otići i da povratim tu staru aktivnost na blogu,samo što je sada škola što znači da će biti malo teže,ali kao što rekoh,sve se postiže vremenom. ☺ Sada drastično prelazim na drugu temu,a to je da nisam ustvari sigurna koliko je vas već upoznato da sam rođena u Italiji (evo vam jedan fact) i da sam tamo živela prvih šest godina i u poslednje vreme mi jako nedostaje italijanski i više bih volela da smo se preselili u Italiju nego u Austriju,jer ipak ovde plaćamo kiriju,a u Italiji već imamo stan u kome trenutno niko ne živi.I iskreno,italijanski jezik mi je mnogo draži i lepši nego nemački.S obzirom da takođe znam italijanski,počela sam da gledam crtaće koji su ustvari i zaobeležili i notacirali moje detinjstvo i tek sad kontam koliko mi je u glavi ostalo italijanskog i da ga razumem bez apsolutno ikakvog razmišljanja.Tako da,to je moje iskazivanje simpatičnosti što se italijanskog tiče,a kad tu spomenemo nemački,dobro mi ide.Već razumem i više od pola i mogu da ukapiram o čemu se radi kad neko priča i kad objašnjava i očekujem od sebe da ću uskoro propričati ako se ne budem sramila da nešto uopšte i kažem,razmišljanje me je već dovelo do zaključka da ću do kraja ove godine znati poprilično dobro nemački,uključujući činjenicu da se moja tetka takođe preselila u Austriju kad je bila mojih godina i da ona ni jednu moguću reč nije znala,a do decembra je već znala ovoliko koliko ja trenutno na samom početku znam. ☺

-A što se tiče fabuloznih dešavanja ovog meseca kao i samog meseca mogu sa sigurnošću reći da je ovaj mesec bio nepredvidiv i definitivno jedan od boljih meseci ove godine.Da,tek sad kontam da sam konačno počela da pričam o ovom mesecu generalno. ☻ 

-Jedan od najvećih šokova za mene ovog meseca jeste bilo dok sam imala neku spontanu konverzaciju sa nastavnicom engleskog tokom časa biologije (na časovima uglavnom prisustvuju dva nastavnika,jedan predaje dok drugi nadgleda i pomaže đacima,a moja nastavnica engleskog je ujedno i nastavnica biologije tako da je ona ustvari pomoćnik našeg glavnom nastavnika biologije) i nastavnik nam je podelio da radimo neke papire i naravno,pošto sam ja imala poteškoća sa tim papirima,meni je nastavnica engleskog pomagala i to pomoganje se ustvari pretvorilo u tračanje nastavnika biologije koji je usput jedan 61-godišnji čovek koji očigledno ne voli decu i ne dozvoljava nam da se smejemo inače istog trenutka moramo napustiti prostoriju ili da idemo ispred table i plus ne objašnjava apsolutno ništa već nam samo daje papire da stavimo u naše takozvane Bindere,pušta nam neke videe za univerzitet vezane sa astronomijom i tim stvarima,o kojim se ja očigledno ne razumem.Tokom te konverzacije me je nastavnica pohvalila do neba,rekla je da mi je engleski savršen (eto šta youtube čini) i rekla mi je nakon što budem naučila nemački,da se upišem u neku napredniju osnovnu školu u koju idu inteligentniji učenici iliti u gimnaziju i ja sam nakon časa izašla šokirana,mislim po čemu je zaključila da sam pametna?stvarno ne znam..To što sam imala tu priliku da naučim 4 jezika sa 12 godina ne znači da sam neki genije ili slično..Ali okej,to mi je makar neka motivacija. ☺

-I došao je red na Halloween. ☺ Nije da se nešto preterano zamaram time i razmišljam uglavnom o Božiću i o toj zimskoj atmosferi.Možda se pitate i zašto je to tako,ali je ustvari teško ne razmišljati o svemu tome kad su već prodavnice pune,ali b-u-k-v-a-l-n-o pune novogodišnjim i božićnim stvarima i ukrasima.Redove krase Advent kalendari,Deda Mrazovi,jelke,ukrasi,kolači....I u planu mi je da kupim one Božićne lampice da ih stavim u sobu da gore tokom čitave godine. 

-Pre neki dan mi se neplanirano ukazala prilika da odem ponovo na brdo u Wildpark (iz ovog posta Austria Diaries pri kraju) i ovog puta nisam išla zbog Pokemona xd već da hodam i to mi je bila neka vrsta workouta za taj dan iako sam tada samo 6 km prešla (to inače meni ne predstavlja ikakav napor).Iskreno,bilo mi je zaista lepo da ne gledam u telefon već da,kako ja to sebi kažem,živim za momenat. ☺ Taj miris jeseni i svežijeg vazduha mi je nešto najlepše na svetu i zaista nemam reči što se lepote jeseni u Austriji tiče samo što mi je tu šetnju najviše upropastila briga da stignem kući do sedam sati da se čujem sa drugaricama kako je dogovor važio,ali kad sam stigla na vreme,nisu se javile,tako da jako zanimljive i prave drugarice. ☺ 

-Takođe sam imala tu sjaaajnu priliku da juče posetim švajcarski cirkus za koji kažu da je jedan od najboljih i jedna karta košta 40€ što ustvari i znači da se trude oko svega,a mi smo dobili besplatne karte,i to ne samo jednu već pedeset hahah. Trajao je dva sata i pri samom završetku sam zaključila da se 40€ za ovako nešto totalno isplati.Nije bilo dozvoljeno da se snima i slika,ali ja sam ipak neprimetno uspela,ali ne smem stavljati na internet i na socijalnim mrežama,jer kako oni kažu,ne bi više privlačilo ljude kad bi videli i sam kontekst i zato svaki put menjaju svoje tačke.Najzanimljiviji delovi su mi bili sa akrobacijama,penjanjem uz šipku i ljuljanje neverovatnom brzinom metrima i metrima iznad zemlje što mi je i samim pogledom veoma zastrašujuće,takođe i deo sa lavovima. ☺ Ako imate priliku da idete u švajcarski cirkus,rekla bih vam da je iskoristite,jer se ne bi pokajali,a i u odnosu na srpski cirkus koji sam jednom posetila pre otprilike tri,četiri godina,mislim uporedite i sami. Srpski cirkus - koze i krave,švajcarski-lavovi,lame,volovi.. Razlika se odmah primeti. ☺

-Ovo su neke od spešl okejšns koje se ne pružaju svakodnevno,radujem se novembru,jer me očekuju još mnogo iznenađenja,a da decembar i ne napominjem. ☺ Pišite mi,kakvi su vaši utisci o mesecu oktobru i kako se ga proveli,a da ne uključuju školu haha.Čitamo se u sledećem postu (iliti prekosutra ☺) ♥