Month in review - October 2016;napredna škola i ja,nedostajanje rodnog grada i italijanskog,cirkus,već razmišljam o Božiću?!

-Pretpostavljam da je većina vas već upoznata sa mojim starim serijalom Tea Time with Ely koji je bio rezervisan za kraj svakog meseca i nažalost ja ga neću nastaviti s obzirom da svaki blog trenutno ima ovaj serijal bilo da je u pitanju kafa,čaj,kolačići ili nešto sasvim treće,želela sam da idalje imam taj post koji bi izlazio jedan put mesečno i gde bih uglavnom mogla da prenosim svoje misli koje mi se tih mesec dana odvijaju u glavi i da budem malo više uključenija,eto,sa svetom☺ Kako sam za ovih prethodnih godinu dana odsustvovala sa bloga,nivo ozbiljnosti mi se povećao premda da ja ni ne želim da budem sasvim ukočena,već i da se opustim što se nadam da ću steći vremenom.Neću više raditi favorite,to mi se čini zamornim i ne želim da suviše budem kao ostale blogerke,već da imam sama svoje teme i svoje originalne serijale koji će se makar razlikovati za nijansu i da će to ustvari neko i ceniti i da će se naći barem jedna osoba koja će istinski čitati moj blog i koja će jednostavno uživati,komentarisati bez promovisanja sebe i da će nekad nekom ustvari moji postovi ulepšati dan.Ja se sama lično trudim da pratim i ostale blogerke i da im komentarišem postove,sa svojim prijateljskim personalnim mišljenjem,naravno da tu izostavim svoj blog.Poprilično sam skeptična što se tiče mojih 'čitalaca' i komentara,jer se tu i tamo uglavnom nađu neke skrooooz nepovezane stvari sa temom posta i neko mi na primer napiše da uradim post na tu i tu temu,a upravo sam prethodni post posvetila toj temi.Jana,moja najbolja prijateljica sa bloggera (njen blog My Wonderland) i ja imamo isto mišljenje što se tiče blogerki koje dolaze da komentarišu postove samo da bi se pritom i reklamirale,a verujem da i ostale blogerke imaju takvo mišljenje i da i one same imaju takve komentare.Doduše,po mom mišljenju je saaaaasvim okej jednom da se napiše link bloga,ali ne i više puta.

-Dakle,kad smo već kod bloga,prekosutra izlazi još jedan novi serijal koji će izlaziti jedan put mesečno samo što će uključivati i vašu aktivnost,samo nisam sigurna da li će neko uopšte učestvovati,jer moram da povratim svima poverenje da opet neću otići i da povratim tu staru aktivnost na blogu,samo što je sada škola što znači da će biti malo teže,ali kao što rekoh,sve se postiže vremenom. ☺ Sada drastično prelazim na drugu temu,a to je da nisam ustvari sigurna koliko je vas već upoznato da sam rođena u Italiji (evo vam jedan fact) i da sam tamo živela prvih šest godina i u poslednje vreme mi jako nedostaje italijanski i više bih volela da smo se preselili u Italiju nego u Austriju,jer ipak ovde plaćamo kiriju,a u Italiji već imamo stan u kome trenutno niko ne živi.I iskreno,italijanski jezik mi je mnogo draži i lepši nego nemački.S obzirom da takođe znam italijanski,počela sam da gledam crtaće koji su ustvari i zaobeležili i notacirali moje detinjstvo i tek sad kontam koliko mi je u glavi ostalo italijanskog i da ga razumem bez apsolutno ikakvog razmišljanja.Tako da,to je moje iskazivanje simpatičnosti što se italijanskog tiče,a kad tu spomenemo nemački,dobro mi ide.Već razumem i više od pola i mogu da ukapiram o čemu se radi kad neko priča i kad objašnjava i očekujem od sebe da ću uskoro propričati ako se ne budem sramila da nešto uopšte i kažem,razmišljanje me je već dovelo do zaključka da ću do kraja ove godine znati poprilično dobro nemački,uključujući činjenicu da se moja tetka takođe preselila u Austriju kad je bila mojih godina i da ona ni jednu moguću reč nije znala,a do decembra je već znala ovoliko koliko ja trenutno na samom početku znam. ☺

-A što se tiče fabuloznih dešavanja ovog meseca kao i samog meseca mogu sa sigurnošću reći da je ovaj mesec bio nepredvidiv i definitivno jedan od boljih meseci ove godine.Da,tek sad kontam da sam konačno počela da pričam o ovom mesecu generalno. ☻ 

-Jedan od najvećih šokova za mene ovog meseca jeste bilo dok sam imala neku spontanu konverzaciju sa nastavnicom engleskog tokom časa biologije (na časovima uglavnom prisustvuju dva nastavnika,jedan predaje dok drugi nadgleda i pomaže đacima,a moja nastavnica engleskog je ujedno i nastavnica biologije tako da je ona ustvari pomoćnik našeg glavnom nastavnika biologije) i nastavnik nam je podelio da radimo neke papire i naravno,pošto sam ja imala poteškoća sa tim papirima,meni je nastavnica engleskog pomagala i to pomoganje se ustvari pretvorilo u tračanje nastavnika biologije koji je usput jedan 61-godišnji čovek koji očigledno ne voli decu i ne dozvoljava nam da se smejemo inače istog trenutka moramo napustiti prostoriju ili da idemo ispred table i plus ne objašnjava apsolutno ništa već nam samo daje papire da stavimo u naše takozvane Bindere,pušta nam neke videe za univerzitet vezane sa astronomijom i tim stvarima,o kojim se ja očigledno ne razumem.Tokom te konverzacije me je nastavnica pohvalila do neba,rekla je da mi je engleski savršen (eto šta youtube čini) i rekla mi je nakon što budem naučila nemački,da se upišem u neku napredniju osnovnu školu u koju idu inteligentniji učenici iliti u gimnaziju i ja sam nakon časa izašla šokirana,mislim po čemu je zaključila da sam pametna?stvarno ne znam..To što sam imala tu priliku da naučim 4 jezika sa 12 godina ne znači da sam neki genije ili slično..Ali okej,to mi je makar neka motivacija. ☺

-I došao je red na Halloween. ☺ Nije da se nešto preterano zamaram time i razmišljam uglavnom o Božiću i o toj zimskoj atmosferi.Možda se pitate i zašto je to tako,ali je ustvari teško ne razmišljati o svemu tome kad su već prodavnice pune,ali b-u-k-v-a-l-n-o pune novogodišnjim i božićnim stvarima i ukrasima.Redove krase Advent kalendari,Deda Mrazovi,jelke,ukrasi,kolači....I u planu mi je da kupim one Božićne lampice da ih stavim u sobu da gore tokom čitave godine. 

-Pre neki dan mi se neplanirano ukazala prilika da odem ponovo na brdo u Wildpark (iz ovog posta Austria Diaries pri kraju) i ovog puta nisam išla zbog Pokemona xd već da hodam i to mi je bila neka vrsta workouta za taj dan iako sam tada samo 6 km prešla (to inače meni ne predstavlja ikakav napor).Iskreno,bilo mi je zaista lepo da ne gledam u telefon već da,kako ja to sebi kažem,živim za momenat. ☺ Taj miris jeseni i svežijeg vazduha mi je nešto najlepše na svetu i zaista nemam reči što se lepote jeseni u Austriji tiče samo što mi je tu šetnju najviše upropastila briga da stignem kući do sedam sati da se čujem sa drugaricama kako je dogovor važio,ali kad sam stigla na vreme,nisu se javile,tako da jako zanimljive i prave drugarice. ☺ 

-Takođe sam imala tu sjaaajnu priliku da juče posetim švajcarski cirkus za koji kažu da je jedan od najboljih i jedna karta košta 40€ što ustvari i znači da se trude oko svega,a mi smo dobili besplatne karte,i to ne samo jednu već pedeset hahah. Trajao je dva sata i pri samom završetku sam zaključila da se 40€ za ovako nešto totalno isplati.Nije bilo dozvoljeno da se snima i slika,ali ja sam ipak neprimetno uspela,ali ne smem stavljati na internet i na socijalnim mrežama,jer kako oni kažu,ne bi više privlačilo ljude kad bi videli i sam kontekst i zato svaki put menjaju svoje tačke.Najzanimljiviji delovi su mi bili sa akrobacijama,penjanjem uz šipku i ljuljanje neverovatnom brzinom metrima i metrima iznad zemlje što mi je i samim pogledom veoma zastrašujuće,takođe i deo sa lavovima. ☺ Ako imate priliku da idete u švajcarski cirkus,rekla bih vam da je iskoristite,jer se ne bi pokajali,a i u odnosu na srpski cirkus koji sam jednom posetila pre otprilike tri,četiri godina,mislim uporedite i sami. Srpski cirkus - koze i krave,švajcarski-lavovi,lame,volovi.. Razlika se odmah primeti. ☺

-Ovo su neke od spešl okejšns koje se ne pružaju svakodnevno,radujem se novembru,jer me očekuju još mnogo iznenađenja,a da decembar i ne napominjem. ☺ Pišite mi,kakvi su vaši utisci o mesecu oktobru i kako se ga proveli,a da ne uključuju školu haha.Čitamo se u sledećem postu (iliti prekosutra ☺) ♥

#Throwback...hmmm today! 27.10.

-Budim se i zvanično prekidam svoj san koji,kao i svake prethodne noći,nema apsolutne logike i smisla i pre nego što otvorim i same oči,ruka mi se već nalazi na noćnom stočiću i neverovatnom brzinom grabi telefon i tako ustvari i započinje ovo jutro. ☺ Razbuđujem se i ulazim u Timehop,aplikaciju koja pokazuje šta si objavio na nekoj od društvenih mreža,pre godinu,dve i tako dalje.I iste sekunde nakon učitavanja mi na videlo izlazi meni jedna jako poznata slika,koju sam objavila na Instagram pre tačno godinu dana,na današnji datum i istog momenta mi se sve vraća.Kad se samo setim,pre tačno godinu dana na današnji dan,ne znam tačno koji sam imala čas,ali mi je u glavi još uvek ostala ta legendarna scena kako istog momenta,dok zvoni,bukvalno iskačem iz učionice i izlazim napolje sa svojim drugaricama koje ovim putem pozdravljam i jako mi nedostaju (Janja,Anđa i Jovana i uzgred Anđi je sutra rođendan,tako da i ovde čestitam xd).Jako mi nedostaju ta vremena kad bismo se,bez apsolutno ikakvog dogovaranja,uputile prema jednom pravcu,a to je bio pravac prema takozvanoj 'Lami' tačnije dragstoru koji smo posećivale svaki dan za vreme velikog odmora.Naravno,na putu do tamo se podrazumevalo pričanje koje bih pre nazvala brbljanjem. ☺ I nakon što bismo kupile užinu,na putu nazad do škole,bismo obično išle putem iza tog dragstora i sećam se da sam tog dana jednostavno imala inspiraciju i ideju za sliku.Nisam znala za Snapchat tada (otvorila sam ga tek u novembru),a često sam viđala slike sa filterom sa snapchat-a sa satom ili sa brojem stepena i zaista sam se pitala kako to ljudi nameštaju,ne znajući da je to ustvari još jedna društvena mreža i odlučila sam da rekreiram taj filter.Pre svega sam jednostavno stala i rekla da me drugarice sačekaju što su istog momenta i uradile i potom sam mirno stajala nekoliko minuta samo stiskajući dugme za slikavanje i odmah nakon što sam imala te slike na telefonu,bila sam naročito zadovoljna načinom na koji su ispale iako sam tada imala jedan bedan Samsung koji je bio najgori mogući telefon i s obzirom da je imao lošu kameru,slike su bile sasvim okej.

Stvarno nemam pojma zašto se kvalitet slike iznenada pokvario,lap-top je u pitanju....

-Potom sam ušla u školu,blago zalupavši vratima iza sebe i lice mi je bilo u potpunosti rumeno od hladnoće napolju,ali nisam obraćala pažnju na to već na telefon.Odmah sam uključila program za slike i počela sam da uređujem samu sliku dok sam uzimala ranac i penjala se uz stepenice.Čim kad bih došla na sprat,svalila bih se na klupu odmah ispred učionice i uređivala sliku.Nedugo nakon toga,zvonilo bi za početak sledećeg časa koji je bio nemački. ☺ Čim kad sam se našla među tim narandžastim zidovima učionice,otišla sam pravo do svog mesta i pritom sela.idalje držeći telefon i taman sam bila pri kraju uređivanja i to je bio trenutak kad sam je objavila,onako stiskavši dugme iz male pregrade. ☺

-Ne znam iz apsolutnog kog razloga sam se odlučila da danas napišem ovaj post,jednostavno sam se setila ovog dana i bilo mi je fino još malo da ga se prisetim. ☺ I taman mi je u planeru današnji dan bio zakazan za post,ali nedeljama nisam znala šta tačno da bude današnja tema posta,tako da mi je ovo dobro poslužilo.Nadam se da ste uživali i čitamo se u sledećem postu ♥ Inače,ova naslovna slika je od pre nekoliko dana i kao što možete da primetite,nosim iste patike od prošle godine tako da sam i to nesvesno poklopila. ☺

SELF CARING TIPS! ♥

-Šta je to ustvari self-care?Pa pretpostavljam da 80% vas retko kad odvaja vremena za sebe,a smatram da bi to svakako trebalo SVAKOM da bude prioritet i nisam do sada shvatala koliko je ustvari vođenja računa o sebi toliko bitno,jer pre svega,održava vam zdravlje i pomaže vam da 'napunite' svoje baterije.I da,znam da je izgovor svemu ovom što smo svi mi skoro uvek zauzeti i pronalaženje vremena je pri tome zaista teško i ovo ustvari nije jedna od onih stvari koju jednom završite i precrtate je sa spiska.Takođe nadgledanje sebe nije ništa prepotentno i sebično,da napomenem ako neko bude ovo skroooz drugačije shvatio iz svoje perspektive (a verujem da nema takvih) ☺
-Mogu lično za sebe reći da često nemam vremena,čak ni za vikend (Osim raspustom) jer čim kad sam sve odradila,bude mi dosadno i zato uvek želim sebe da zadržavam zauzetom i moj mozak je stekao tu naviku da bude egzižantan.Eh sada,obratite sebi više pažnje,osećaćete se malo više povezani sa sobom i svojim svetom.Naravno,ovo je sasvim novi izazov i za mene tako da vas sve pozivam da mi se pridružite u ovom sasvim novom iskustvu. ☺

-Jednostavno promenite način na koji vidite svet.Ja sam to isprobala i zaista mi pomaže da se lepše i srećnije osećam što se sveta oko mene tiče.Na primer,pre nego što sam dobila autobusku kartu,išla sam peške u školu i dnevno bih napravilo oko 7 ili 8 km i koliko sam dnevno hodala,skoncentrisala sam se malo da pogledam oko sebe i primetila sam neke stvari koje obično ni jedan normalni,prosečni čovek ne bi primetio i pomislila sam 'Kako je lepo ovo drveće,zaista sam zahvalna što se to drveće tu nalazi i što ustvari ulepšava okolinu' i stvarno,kad tako razmišljate,menja vam perspektivu života. ☺ I generalno,obratite pažnju na tako manje detalje,umesto da na primer,hodate gledajući u telefon. 

-Promenite rutinu sitnih stvari koje obično,nesvesno radite svakodnevno i 100% se posvetite nečemu što svakodnevno radite i neka vam misli ostanu samo na tom.Pranje zubi,tuširanje,jedenje.Dok na primer perete zube,nemojte da vam pogled ode na kosu,kožu iliti nečem drugom,nego neka vam ostane samo na zubima.Obratite pažnju na koji način pomerate četkicu itd. ako razumete i uspećete to da obavite i bolje nego što očekujete.

-Odvojite vreme da se rastegnete.Znam da možda sad zvuči glupo i u fazonu ste,šta zaboga pričam ALI nakon stresnog dana u školi i sedenja po čitav dan,čim kad dođete kući,hodajte po pet minuta,penjite se i silazite niz stepenice,odradite jogu čisto da se rastegnete i da sprečite tu ukočenost ili možete da odspavate jedno 10-ak minuta.

-Odvojite se od negativnih ljudi.Kako u realnosti tako i na društvenim mrežama. ☺ Moj instagram zid je pre jedno dva meseca bio pun slika koje one 'popularnije' devojčice svakodnevno izbacuju i to me je toliko nerviralo i sam pomisao kad vidim sliku neke osobe koja me mrzi bez razloga,koja mi je nešto rekla i što negativno utiče na mene,me u istom trenutku iznervira i zbog tog sada i ne ulazim na facebook.Tako da sam odlučila da odvojim jedan dan za to i otpratila sam sve te osobe koje,eto nisu dobre za moju psihu (da,došlo je i do toga ☺) i zapratila sam puno onih motivacionalnih profila sa srećnim citatima,takođe profile koje izbacuju stvari koje volim i da ne nabrajam više.Verujte mi,ovo apsolutno pomaže i dosta vam unese pozitivne energije.

-Pričajte sami sa sobom! Ovo sam jednom napomenula i ovo je nešto što ja svakog dana radim i sad sam se gotovo navikla na to i koliko god suludo zvuči nekom od vas,meni je sasvim normalno.I to ne pričam srpski,već uvek engleski,italijanski ili nemački ☺ Nemam puno prilika da pričam u školi,jer nemam sa kim osim kad se nađem sa drugaricom iz drugog odeljenja,s obzirom da obožavam da pričam,a stidljiva sam osoba,ne mogu uvek da stisnem petlju i sa nekim porazgovaram i kad sebi odvojim nekoliko minuta čisto da izlupetam nešto sa svojom dušom,ujedno izbacim i negativnu energiju i osetim se slobodnije.Prelep osećaj i sam ste sebi Bestie. ☺

-Odvojite jedan sat svakog ili na svaka dva dana da radite ono što volite,bilo da je to čitanje,pevanje,crtanje iliti nešto treće,ispišite svoje misli na papir,priredite kućni spa itd.

-Uzmite jednostavno korpu i napunite je stvarima koje su vam posebne ili sebe počastite i kupite nešto novo pa ubacite,a možete i puno random stvari:knjigu,cd,lak,ćebe,losion,labela....To bi bio neki vaš,specijalni settup,na miru sve polako iskoristite i odmorite se.

-Ovo su neki moji lični predlozi vama da ne bude da nešto filozofiram u prazno ☺,naravno ovo je nešto što za mene funkcioniše,ima još beskonačno-puno stvari koje bi mogli da uradite,za koje ja ne znam i možete da podelite u komentarima šta vama pomaže da se opustite i da sami sebi pružite tu pažnju i naravno svoje utiske. ☺Takođe sam primetila da u poslednje vreme retko ko čita ustvari blog što me pomalo čini tužnom,ali shvatam vas u potpunosti. Hvala onima koji su izdvojili vreme na čitanju,ako je neko uopšte čitao ♥

Austria Q&A! -pitajte sve što vas zanima ☺

-U planu za danas sam imala nešto u potpunosti drugačije,međutim prehlada me je prestigla i vratila me u krevet tako da mi je nivo koncentracije i energije skroz na nuli i nisam sposobna trenutno ni za šta,osim za zevanje,kijanje i kašljenje,što bi značilo da sam morala nekako da improvizujem i sad bi bila prava prilika da vam najavim 'Q&A' koji neće biti kao pravi,regularni Q&A nego više kao ćaskanje sa vama i razjašnjavanje pojedinih stvari.Naime možete da me pitate bilo šta vezano za Austriju eventualno kako sistem funkcioniše,kakve su škole i drugo,a ne istoriju (razumete me već).A možete i anonimno da pišete svoje probleme pa ću se što više potruditi da dam adekvatan savet,jer sam otvorena k'o knjiga i uvek sam dostupna da pomognem ☺
-Da samo možete da vidite trenutnu situaciju kod mene,razvukla sam lepo kabal i uspela da transportujem lap-top na krevet koji će se verovatno svakog časa ugasiti,pripremila sam dovoljno wc papira kraj sebe da posluže umesto maramica,vodu,knjigu i lekove na sve strane tako da sam u stanju celu vojsku da naoružam.Da,eto vam jedne nepotrebne informacije ☺
-Iskrena da budem,ne znam tačno kad izlazi zvanični Q&A,tj. datum ali očekujte ga početkom novembra,a do tada,vidimo se u nekom sledećem postu ♥

Pođite u obilazak sa Ellie☺ - Feldkirch

-S obzirom da je za vikend bilo poprilično lepo vreme i odmah čim kad bih ustala,provirio bi po neki zračak sunca koz prozor,istog trenutka bih bila vesela i puna energije i takva sam bila bukvalno celog vikenda. ☺ Taman sam u nedelju takođe izašla malo u grad sa mamom,sestrom i tetkom i otišle smo malo među ljude i malo da 'proćuskamo' grad.Otkako smo se doselili ovde,nismo ni jedan put otišle u sam grad već bi smo svakodnevno autom prolazile što i nije toliko zanimljivo,zar ne?Taman sam isfotkala ono što mi je potrebno za post,i uostalom sam planirala da napišem ovakav post u toku novembra usred one prave jesenje atmosfere i usred vremena više nalik jeseni,ako me razumete na šta mislim (a sigurno ne,jer uvek stvaram sebi neke vizije o jeseni,kao hladno doba kad ljudi izlaze napolju,onako zamotani,ali realnost-ko još izlazi napolju u ovo vreme?) iii da običaj-previe brbljanja u samom uvodu,khm. ☺

-Uglavnom,da se vratim na poentu inače ne znam gde ću zalutati sa svojim previše dosadnim brbljanjem. Ne znam ni kako ću,uostalom,da napišem ovaj post,a da ne ispadne kao još jedan dosadan vlog koje sam ranije pisala.I doduše,oni su mi dosadili,ali ono baš dosadili.Okej,moram da prestanem da pričam. 

    -Na slici iznad se nalazi most po imenu Vereinigungsbrücke,izguglala sam ☺ Eh sada,neću,naravno,da održavam tu lekcije istorije,jer ne želim da mi blog propada proguglanim podacima i rečenicama napisanim napamet,ali moram napomenuti da su ovaj most hteli da sruše,ali je jedan čovek organizovao neku vrstu 'akcije' da se ne sruši i uložio je neki dodatni novac,ne razumem se u to tako da je suvišno što uopšte pričam haha

-Sve u svemu,taj deo kod mosta mi se zaista dopada i ne govorim ovo čisto reda radi,nego imam taj instiski osećaj dopadanja kad sam na tom mestu (iako sam juče bila prvi put),zaista mirno mesto i za šetanje i za razbistravanje uma ☺ I da ne zaboravim da napomenem,ovo je negde između Gisingena i Feldkircha (Gisingen pripada Feldkirchu,to je tipa kao naselje,ali ne naselje kao naselje u Srbiji,nego kao mali grad,ako razumete ☺ ja tu živim) i to je kao presek,da kažem.

-Zatim ovu građevinu što sam slikala skroooz odozgo i ne vidi se kako treba,ta građevini iliti toranj se zove Churertor.Zaista ne znam koje značenje ima taj toranj,jer kao što rekoh ne želim da od bloga napravim vikipediju ☺ Kad se prođe kroz 'vrata' tornja,kule kakogod,ulazi se u centar Feldkircha koji je okružen sa strane brojnim,neobičjanim zgradama i betonirano je ovo kamenje,zaista ne znam kako da opišem to kamenje,ali mislim da je svima poznato,uglavnom ☺ i u centru se nalaze dve crkve,jedna je pravoslavna,druga katolička.Na uvodnoj slici se nalazi katolička,a pravoslavnu nisam uspela slikati kako treba,pa je zato nisam ni ubacila.

I ne može proći bez slikavanja H&M ☺

-Katzentrum-ime je ovog tornja. Koliko sam shvatila,pre su bili zidovi koji su bili nadovezani za toranj i tu se se čuvali neki topovi sa lavljim i mačijim glavama ko čemu je kula i dobila ime.Meni je ovo iskreno sasvim čudno,ali dobro hahaha

-To su ti neki uglavnom mali važniji delovi koji krase grad,očekivala sam da je grad veći,ali i nije baš,s obzirom da je jedan od važnijih gradova u ovom predelu Austrije.Ali uopšteno,mi se dopada,mirno je ☺ I naravano,nisam ni slikala sve i zaista se nadam da nisam malo bila dosadna sa ovim građevinama,jer je to obično sasvim dosadno za većinu ljudi,ali smatram da kad smo već tu,možemo moj blog da koristimo i za edukaciju? Ne,šalim se,daleko od toga ☺

-Dakle,ovo bi trebao biti ujedno i kraj posta,ove nedelje verovatno izlaze još dva posta,jer sam prošle samo jedan objavila zbog obaveza pa moram da se odužim. ☺ Do sledećeg posta! ♥

DIY candy school supplies?! Experiment 2016 ☺

-Kako bih mogla započeti ovaj post,osim da ne pitam da li bi se još neko setio ove lude ideje?Pa pretpostavljam da sam to samo ja.Želela sam da uradim nešto originalno i malo drugačije i saaaaasvim slučajno mi je palo na pamet da bih mogla probati da uradim nešto i sa slatkišima i tako je nastala luda ideja za ovaj post. ☺ Naime,ovo neće biti nikakav tutorijal iliti išta slično,već eksperiment u kom ću videti da li lepak može zalepiti dovoljno čvrsto slatkiše,ali i generalno iz zabave ☺ 

-Uglavnom,kupila sam najjeftiniju svesku koju sam mogla naći (od 80 centi,da jako jeftino za ovakvu svesku),takođe sam uzela flomaster koji ne radi,lepak (Dva sam upotrebila,običan,a i superlepak),i naravno slatkiše ☺

-Odlučila sam da svesku upropastim (dobro ste me čuli,upopastim) tako što ću na prvoj polovini nalepiti Smarties bombonice,a na ostatak kreker.Trebalo mi je oko pola sata sve da nalepim i pri samom lepljenju me je uhvatila neka vrsta nervoze da ne ulepim ceo sto,što uzgred,ne bi bila uopšte retkost kod mene.Uglavnom,lepak u ruke i to je jednostavno to,ne zahteva puno stvari,osim vremena.

-Bila sam takođe skeptična što se tiče bombona,jer su u svakom trenutku mogle da se odlepe,ali nakon što sam ostavila da se na neko vreme osuše,skroz su se učvrstile i sad u potpunosti čvrsto stoje.Iskreno,nisam ni očekivala da će ovako lepo ispasti sveska,mogu i da zapisujem nešto u njoj,nije problem da se listaju stranice tako da smatram da je ovaj 'DIY' uspešan :) 

-I flomaster koji sam ukrasila je,moram priznati,ispao poprilično čudno i 'šuntavo' ako mogu tako reći haha.U suštini,kad sam išla da kupujem slatkiše,gledala sam namerno da uzmem malo duže gumene bombone kako bih mogla obmotati olovku i jedino sam našla ovakve.Nanela sam malo superlepka,minimalno dve kapi na gumene bombone i zatim sam morala da ih lepo obmotam oko flomastera.

-Priznaću,nije bilo lako zalepiti ih i jedva sam ih namestila da stoje i ruke su mi na kraju bile ulepljene šećerom,ali sve u svemu ni ovo nije skroz loše,prvo je definitivno ispalo bolje,ali ipak glavnu ulogu u svemu ovom ima Elenina nepreciznost ☺

-I sada sledi 'Elena,ponosni smo na tebe,jer si uspela da ne ulepiš sto...po prvi put u životu'.Ili to samo moj unutrašnji duh govori mom mozgu. ☺

-U komentarima pišite da li su vam se post i ideja dopali,kao i svoje utiske i mišljenje,i naravno vaše predloge ☺

-I da,to bi bilo to za ovaj post.Imam osećaj da sam na njemu radila bukvalno čitavu večnost,jer sam u subotu sve ovo izfotografisala i napravila i danas čitav dan pišem,sasvim tipično.Nadam se da vam se dopada,čitamo se u sledećem postu ♥

I još jedna sličica identična početnoj ☺

Hello there,I'm FINALLY back ☺

-Moj Bože,koliko mi je samo ovo nedostajalo,ne mogu da verujem da sam konačno normalno sela i da upravo kucam ovaj post.Poslednjih nedelja je bilo nekako.....stresno i ubrzano i kad god bih se vratila iz škole,spavalo bi mi se i odmarala ostatak večeri.S obzirom da sam u odeljenju koje je čitav dan u školi (a pod tim 'celi dan' mislim od 7.40 do 16,osim petkom tad sam do 12) i s obzirom da devet sati provedem u školi sedeći,mislim da je normalno da me je tek tako uhvatio umor,tako da sam juče čitavog dana spavala i odmarala se i sad sam skroz odmorna i spremna za sve što me čeka i u školi i ovako,a i za blogovanje. ☺

Zvanično se vraćam.

-Što se tiče postova,izlaziće dva puta nedeljno,a možda se nekad zadesi i tri puta i isključivo će izlaziti spontano.Okej,možda će sad na početku izlaziti nekim isplaniranim rasporedom kako bih uspela da izbalansiram,znate stvarni život i ostale manje bitne stvari.Uglavnom,spremite se za ludi rolerkoster postova i serijala koji uskoro izlaze i stvarno ne znam šta još da napišem,jer i nemam nšta posebno da kažem.Izlaziće još 'Austria diaries' postova,ali i generalno ovako svakodnevni dani u Austriji i privikavanje. ☺I znam da sad na početku neće ni biti ljudi koji će pratiti moj blog kao pre,ali nadam se da će se vremenom opet vratiti ta stara atmosfera na mom blogu.

-U komentarima mi napišite koje postove bi želeli videti,takođe i kako vi uspevate da organizujete sve svoje obaveze ☺ 

Ellie ♥ (ne znam više ni kako se postovi završavaju)