Totalno dezorijentisana vremenom

-Pokušavam da se setim koji je datum,mozak se zablokirao i pogled mi je zaokupljen kalendarom.Gledam još uvek u te zapisane brojeve,ali mi u glavu jednostvno ne može ući današnji datum.Ne govorim o ovom datumu,već o bilo kome generalno (znam da prethodna rečenica nema apsolutnog smisla) i već je prošlo trinaest dana od kako je novembar počeo.Trinaest?!Pa šta sam ja uspela da uradim za tih trinaest dana,kako su prošli?Ove nedelje me je uhvatila neka školska euforija (izmišljam nove reči) i bila sam zaokupljena isključivo školom što se na kraju ubedljivo isplatilo,jer su odmah dobre ocene i rezultati izašli na videlo.Uglavnom sve se nekako odvijalo polako,ali je ipak sve brzo prošlo.Stres nije bio prisutan što je u suštini i najbitnije,ali zato nisam uspela da izbacim išta na blogu i to me iritira na samu pomisao.Juče sam se,u subotu ujutru,probudila oko 6 sati i uzela sam telefon da vidim koliko je sati i odmah sam primetila da mi alarm nije navijen i onako pospana sam ga navila i nakon toga sam se razmišljala koje časove imam i šta da obučem i na kraju sam se setila da je subota i da ne idem u školu i pritom sam brzo isključila alarm.Nešto slično mi se desilo i prošle subote.U zadnje vreme sam previše izgubljena..izgubljena u vremenu.

-Ho domandato al tempo:''Qual è la soluzione?'' Mi ha risposto:''Lasciami passare...''
Italijanski citat iznad u prevodu: Pitao/la sam vreme:''Koje je rešenje?'' Odgovorilo mi je:''Pusti me da prođem...''

-Ono što silno isčekujem trenutno jeste decembar,zimski raspust,Božić i Nova godina,a da ne zaboravim i novi lap-top.Odbrojavam svakog dana,ostalo je još 41 dan do zimskog raspusta,kupovina dekoracija i svega što spada pod Božićem i Novom godinom je kod mene već počela i sad ne mogu da dočekam decembar,uvek izaberem pogrešan tajming. ☺ Ponestalo mi je inspiracije za postove,iako imam ideja na pretek,nije sve dovršeno i čak sam neke postove i otkazala.U poslednje vreme se više i raspisujem na blogu nego što ustvari i pišem neki tematski,isplanirani post.Divim se onima što uspeju u jednom mesecu da objave po petnaest postova,dok meni neku granicu stvara od 7 do 10 postova.Takođe divim se nekom ko može da jednu najobičniju sitnicu sprovede u ceo post i o tome da diskutuje čitavo vreme. ☺ Ovo upravo što pišem nema veze sa vezom,već sam skrenula sa teme,ali sam počela da volim pisanje o random stvarima iako mi je doduše i ponestalo tema.Ushićena sam što dolazi 2017. godina i verujem da će biti bolja nego ova,na proleće verovatno idem u Pariz,možds odemo i do Srbije.Imam puno planova i ciljeva i planiram da tu godinu učinim jednom od najboljih.

-Volela bih i da u 2017. budem mnogo više aktivnija i posvećenija blogu s obzirom da ove godine nisam imala priliku i što je bila nekako previše užurbana i stresna.Nedostajaće mi jesen,svake godine je sve lepša i lepša.Ove godine je vreme bilo sasvim odgovarajuće i lepo,nije mnogo padala kiša,uglavnom je bilo sunčano i prijatno što je učinilo jesen najboljom i moram priznati da je bilo lepše nego letos. ☺ Od sada ću se definitivno više truditi oko svega i nadam se da ću na kraju postići neki svoj cilj.Samo mi treba motivacije i volje,kao i da se dovoljno naspavam hehe. ☺

-Ne znam odakle ovakav random post,grizla me je savest što nisam ništa objavila nedelju dana i imala sam osećaj da nešto moram pod hitno da postavim. 

-U komentarima ostavljajte još neke ideje i vidimo se u sledećem postu. ♥

A letter to my future self

-Draga ja,Elena iz budućnosti,

Pre nego što uspeš da zatvoriš ovu stranicu,imam neke stvari da podelim sa tobom.
Želim da znaš,ako budeš uopšte nekad ovo pročitala bilo da je u pitanju godinu dana ili pak pet,da si jedna veoma posebna,ekscentrična i iskrena osoba nasuprot tome što ponekad možeš biti tvrdoglava i lenja.Nadam se da ćeš,kako bude vreme odredilo,makar do kraja školske godine pričati nemački razgovetno i da ćeš ispuniti svoj cilj da malo više vremena posvetiš jednom hobiju koji si u poslednje vreme pomalo zapostavila,a to je crtanje,jer kao što i sama verovatno znaš,oduvek si bila taj tip deteta koje bi na kraju ostalo umazano farbom ili bojicama.Kada se pronađeš u lošoj situaciji i ma koliko god se ta situacija činila kao smaks sveta,zapamti da je to ipak samo trenutak na koji ćeš,pretpostavljam,zaboraviti uskoro.Takođe nadam se da ćeš uskoro savladati i preći preko svoje stidljivosti i da ćeš moći da kažeš nešto,a da se pritom pre toga ne razmišljaš pola sata da li to da ustvari izgovoriš i ako ne probaš,nikad nećeš znati.Sve što ti se do sada izdešavalo te je dovelo do ovog momenta,sve slagalice su se uklopile i svi putevi imaju savršenog smisla.Možda ti je ovo za sada već upalo u oko pošto znam da ne možeš da izdržiš,a da ne pročitaš nešto što si napisala u prošlosti. ☺

Zanemarite škrabopis ;)

-Verujem da ti se trenutno puno stvari događa što je naime dobro samo nemoj izgubiti trag za onim najbitnijim ili za onim što je ustvari vredno trošenja vremena.Zapamti da ne može sve biti mirno more (kakva metafora) već da će se tu i tamo naći poneka oluja koja će prodrmati tvoj brod.Budi sigurna u svoje odluke kako se posle ne bi kajala i kako bi ti sve što si uradila,ne bi bilo glupo.Kada si tužna,zapiši svoje misli na papir,napravi planove,izađi na svež vazduh.Takođe ne moraš uvek biti najozbiljnija osoba na svetu koja pokušava da bude odrasla i zrelija,budi fer prema sebi i slobodno se zabavi i ne dopusti da te išta brine u tom trenutku.Samo polako,sve što ti se čini nemogućim,nije.Potrebno je samo malo više truda i strpljenja,kao i volje.Imaš dovoljno vremena da radiš ono što voliš,tako da prestani da se štresaš (već sam počela nemački da ubacujem).Divim ti se,divim se osobi kakva si postala i nastavi da razbijaš.Naravno,uvek ćeš biti ta awkward osoba,ali ipak šta je tu je,možda i naučiš da je to ustvari dobra osobina iako i nije baš. ☺ Nastavi sa redovnim učenjem i domaćim,sav napor i trud će jednog dana isplatiti.

Možeš ti to.

Tvoja mlađa verzija Elena,05.11.2016. ☺

-Juče mi je nešto iskrslo tako da nisam mogla da objavim taj post planiran za juče,a bio je stvarno dobar i jako mi je krivo što nisam imala prilike da ga do kraja završim tako da sam danas morala nešto drugo da napišem.Ovo jeste veoma drugačije i ovaj post mi ni ne menja toliko raspored,jer je ionako stajao već dva meseca u planeru kao ideja za sporedne postove. ☺ Nadam se da vam se dopada i mi se vidimo u sledećem postu. ♥

#Ellie's monthly challenge! November

-Spadam u onu kategoriju koja voli izazove.Ne izazove kao što se viđaju na youtubu,već izazove u smislu prave definicije te reči.Volim sebe svakodnevno da izazivam i da neke stvari ponekad uradim na skrooooooz besmislen način,jer ako ćemo iskreno,bolje je nekad uraditi nešto poprilično drugačije nego živeti u onom dosadnom svetu u kom se zaista ništa zanimljivo ne dešava.Ja ću,počevši od sada,svakog meseca objavljivati po ovakav post i ujedno će ovo biti moj novi serijal kog sam se poprilično spontano setila dok sam,jednom prilikom iz frižidera vadila mleko i planiravši da tada sebi napravim cornflex,izvela neki delimično neobičan pokret rukom i na kraju sam završila radeći sve suprotno ili bolje reći naopako. ☺  Da to malo bolje definišem;naime,levom rukom sam sipala mleko dok sam desnom držala činiju,potom sam držala kašiku u levoj ruci i nogom sam zatvorila vrata.I tada mi je prosto palo na pamet da bih mogla nešto uraditi na internetu da i sama izazovem ljude da ponekad urade nešto čudno.Cele večeri sam sebi dala do znanja da je ovo ustvari zabavno i trudila sam se da menjam ulogu ruku i nogu ako kontate. ☺ I tako dok sam celu ideju preradila i malo bolje isplanirala,nastao je i zvaničan post.
-Nadam se da ćete i vi,ujedno sa mnom pokušati da ispunite neke od ovih izazova koje sam pripremila i da ćete makar da se potrudite.Nemojte ovo shvatiti kao nešto detinjasto,samo pokušavam biti originalnija ovom pomišlju i da jednostavno zadržavam ljude zauzetim koncentrisanjem na izazov.

-Kao prvo sačuvajte sliku iznad i pokušajte svaki izazov da završite do kraja ovog meseca i ako možete,slikajte se u tom trenutku i na kraju mi sve pošaljite i pišite reakcije ostalih. ☺ A sada ću vam ja malo jasnije pojasniti svaki od prethodno navedenih izazova:

Izazov broj 1: Uglavnom neophodne su dve osobe za ovaj izazov.Uzmite veliku flašu napunjenu vodom ili nekom drugom tečnošću i pijte dok u međuvremenu druga osoba stoji pored vas i vi morate da pijete vodu sve dok vam ta osoba ne kaže stop.Znači mogli bi ste i ostatak života provesi pijući vodu (šalim se) ☺

Izazov broj 2:Mislim da je ovo nepotrebno objašnjavati,ali ipak ću objasniti.Dok pada kiša (iliti sneg-kod mene piše da će padati sneg sledeće nedelje) pokušajte da uhvatite kapljicu u trenutku i napravite jednu prelepu sliku.

Izazov broj 3:Ovo je takođe pretty self-explanatory tako da...U suštini uzmite neku random knjigu,ne mora biti neka debela od 500 strana,može i od 200 i celu pročitajte naopako.

Izazov broj 4:Ovaj deo nisam u potpunosti protumačila što znači da sledi detaljno objašnjenje. ☺ Naime uzmite dve strane iz sveske i izaberite jednu jesenju tumblr rečenicu i ispišite je na te dve strane koristeći svoj lični Handwriting tj. rukopis i trudite se da ne bude onaj koji koristite u školi,već neki malo više upadljiviji i unikantniji i slikajte.

Izazov broj 5:Cosy socks on i vlačite se po kući.To bi trebalo da bude poenta ovog izazova.Znači,puzite iz sobe u sobu i time obiđite celu kuću.

Izazov broj 6:Ovo sam ustvari ukrala sa interneta i činilo mi se toliko zanimljivim da nisam mogla,a da ga ne stavim.. ☺ Naime kupite najobičnije pakovanja orea i svaki oreo otvorite pojedinačno i uklonite šlag sa unutrašnje strane i umesto šlaga stavite pastu za zube. ☺ Nakon toga vaše pakosne poslastice stavite u činiju i dajte nekom i gledajte njihove reakcije. 

Izazov broj 7:Eh,ovo možda zvuči malo preglupo,ali zabavno.Mene bi lično,pratio blam kad bih ovo uradila,verovatno sedećih godinu-dve tako da ću se osećati veoma ekstravagantno povodom ovoga,ali pokušaću.Uglavnom,idite u poslastičaru,knjižaru,prodavnicu sladoleda i pitajte da li prodaju kolače/knjige/sladoled.I to sa sledećim pitanjem:''Imate li možda sladoled?'' ☺

Izazov broj 8:Možete USRED kuće uzeti neku vidljivu tečnost i jednostavno je razliti svuda po podu i pored toga uzeti neke zanimljive jesenje dekoracije tipa lišća,bombona ili čak i sveća i tako ostavite da stoji ceo dan. ☺

Izazov broj 9:Zbog sledećeg izazova bi možda mogli i sebi da napravite račun sa kreditom tako da bi ipak bilo bolje da pozovete vašeg poznanika sa skrivenog i promenite glas na tih nekoliko sekundi.

Izazov broj 10:I poslednji,ali ne i najlakši jeste da probate da poližete lakat dok istovremeno recitujete naglas azbuku ili abecedu.Zvuči krajnje nemoguće,ali vredi pokušati.

-Ja ću se truditi da takođe sve izazove odradim i do kraja meseca se vraćam sa obaveštenjima.Molim i ostale da mi se pridruže,jer bih ipak volela da svi ispoštuju moj trud i moje lude ideje. ☺ Takođe ako bi svako mogao da napravi collage u toku rađenja ovih izazova i stavite ovu sliku iznad na instagram i čekirajte ono što ste uradili i tagujte me little.ely. ☺

-Uživajte u izazovima i mi se čitamo u sledećem postu. ♥ Takođe,ovaj post sam trebala objaviti 1.novembra,a ja ga objavljujem upravo sad 2.novembra u jedan ujutru,jer sam se toliko rastegla da nisam mogla da ga objavim pre ponoći....

Ellie ♥

Month in review - October 2016;napredna škola i ja,nedostajanje rodnog grada i italijanskog,cirkus,već razmišljam o Božiću?!

-Pretpostavljam da je većina vas već upoznata sa mojim starim serijalom Tea Time with Ely koji je bio rezervisan za kraj svakog meseca i nažalost ja ga neću nastaviti s obzirom da svaki blog trenutno ima ovaj serijal bilo da je u pitanju kafa,čaj,kolačići ili nešto sasvim treće,želela sam da idalje imam taj post koji bi izlazio jedan put mesečno i gde bih uglavnom mogla da prenosim svoje misli koje mi se tih mesec dana odvijaju u glavi i da budem malo više uključenija,eto,sa svetom☺ Kako sam za ovih prethodnih godinu dana odsustvovala sa bloga,nivo ozbiljnosti mi se povećao premda da ja ni ne želim da budem sasvim ukočena,već i da se opustim što se nadam da ću steći vremenom.Neću više raditi favorite,to mi se čini zamornim i ne želim da suviše budem kao ostale blogerke,već da imam sama svoje teme i svoje originalne serijale koji će se makar razlikovati za nijansu i da će to ustvari neko i ceniti i da će se naći barem jedna osoba koja će istinski čitati moj blog i koja će jednostavno uživati,komentarisati bez promovisanja sebe i da će nekad nekom ustvari moji postovi ulepšati dan.Ja se sama lično trudim da pratim i ostale blogerke i da im komentarišem postove,sa svojim prijateljskim personalnim mišljenjem,naravno da tu izostavim svoj blog.Poprilično sam skeptična što se tiče mojih 'čitalaca' i komentara,jer se tu i tamo uglavnom nađu neke skrooooz nepovezane stvari sa temom posta i neko mi na primer napiše da uradim post na tu i tu temu,a upravo sam prethodni post posvetila toj temi.Jana,moja najbolja prijateljica sa bloggera (njen blog My Wonderland) i ja imamo isto mišljenje što se tiče blogerki koje dolaze da komentarišu postove samo da bi se pritom i reklamirale,a verujem da i ostale blogerke imaju takvo mišljenje i da i one same imaju takve komentare.Doduše,po mom mišljenju je saaaaasvim okej jednom da se napiše link bloga,ali ne i više puta.

-Dakle,kad smo već kod bloga,prekosutra izlazi još jedan novi serijal koji će izlaziti jedan put mesečno samo što će uključivati i vašu aktivnost,samo nisam sigurna da li će neko uopšte učestvovati,jer moram da povratim svima poverenje da opet neću otići i da povratim tu staru aktivnost na blogu,samo što je sada škola što znači da će biti malo teže,ali kao što rekoh,sve se postiže vremenom. ☺ Sada drastično prelazim na drugu temu,a to je da nisam ustvari sigurna koliko je vas već upoznato da sam rođena u Italiji (evo vam jedan fact) i da sam tamo živela prvih šest godina i u poslednje vreme mi jako nedostaje italijanski i više bih volela da smo se preselili u Italiju nego u Austriju,jer ipak ovde plaćamo kiriju,a u Italiji već imamo stan u kome trenutno niko ne živi.I iskreno,italijanski jezik mi je mnogo draži i lepši nego nemački.S obzirom da takođe znam italijanski,počela sam da gledam crtaće koji su ustvari i zaobeležili i notacirali moje detinjstvo i tek sad kontam koliko mi je u glavi ostalo italijanskog i da ga razumem bez apsolutno ikakvog razmišljanja.Tako da,to je moje iskazivanje simpatičnosti što se italijanskog tiče,a kad tu spomenemo nemački,dobro mi ide.Već razumem i više od pola i mogu da ukapiram o čemu se radi kad neko priča i kad objašnjava i očekujem od sebe da ću uskoro propričati ako se ne budem sramila da nešto uopšte i kažem,razmišljanje me je već dovelo do zaključka da ću do kraja ove godine znati poprilično dobro nemački,uključujući činjenicu da se moja tetka takođe preselila u Austriju kad je bila mojih godina i da ona ni jednu moguću reč nije znala,a do decembra je već znala ovoliko koliko ja trenutno na samom početku znam. ☺

-A što se tiče fabuloznih dešavanja ovog meseca kao i samog meseca mogu sa sigurnošću reći da je ovaj mesec bio nepredvidiv i definitivno jedan od boljih meseci ove godine.Da,tek sad kontam da sam konačno počela da pričam o ovom mesecu generalno. ☻ 

-Jedan od najvećih šokova za mene ovog meseca jeste bilo dok sam imala neku spontanu konverzaciju sa nastavnicom engleskog tokom časa biologije (na časovima uglavnom prisustvuju dva nastavnika,jedan predaje dok drugi nadgleda i pomaže đacima,a moja nastavnica engleskog je ujedno i nastavnica biologije tako da je ona ustvari pomoćnik našeg glavnom nastavnika biologije) i nastavnik nam je podelio da radimo neke papire i naravno,pošto sam ja imala poteškoća sa tim papirima,meni je nastavnica engleskog pomagala i to pomoganje se ustvari pretvorilo u tračanje nastavnika biologije koji je usput jedan 61-godišnji čovek koji očigledno ne voli decu i ne dozvoljava nam da se smejemo inače istog trenutka moramo napustiti prostoriju ili da idemo ispred table i plus ne objašnjava apsolutno ništa već nam samo daje papire da stavimo u naše takozvane Bindere,pušta nam neke videe za univerzitet vezane sa astronomijom i tim stvarima,o kojim se ja očigledno ne razumem.Tokom te konverzacije me je nastavnica pohvalila do neba,rekla je da mi je engleski savršen (eto šta youtube čini) i rekla mi je nakon što budem naučila nemački,da se upišem u neku napredniju osnovnu školu u koju idu inteligentniji učenici iliti u gimnaziju i ja sam nakon časa izašla šokirana,mislim po čemu je zaključila da sam pametna?stvarno ne znam..To što sam imala tu priliku da naučim 4 jezika sa 12 godina ne znači da sam neki genije ili slično..Ali okej,to mi je makar neka motivacija. ☺

-I došao je red na Halloween. ☺ Nije da se nešto preterano zamaram time i razmišljam uglavnom o Božiću i o toj zimskoj atmosferi.Možda se pitate i zašto je to tako,ali je ustvari teško ne razmišljati o svemu tome kad su već prodavnice pune,ali b-u-k-v-a-l-n-o pune novogodišnjim i božićnim stvarima i ukrasima.Redove krase Advent kalendari,Deda Mrazovi,jelke,ukrasi,kolači....I u planu mi je da kupim one Božićne lampice da ih stavim u sobu da gore tokom čitave godine. 

-Pre neki dan mi se neplanirano ukazala prilika da odem ponovo na brdo u Wildpark (iz ovog posta Austria Diaries pri kraju) i ovog puta nisam išla zbog Pokemona xd već da hodam i to mi je bila neka vrsta workouta za taj dan iako sam tada samo 6 km prešla (to inače meni ne predstavlja ikakav napor).Iskreno,bilo mi je zaista lepo da ne gledam u telefon već da,kako ja to sebi kažem,živim za momenat. ☺ Taj miris jeseni i svežijeg vazduha mi je nešto najlepše na svetu i zaista nemam reči što se lepote jeseni u Austriji tiče samo što mi je tu šetnju najviše upropastila briga da stignem kući do sedam sati da se čujem sa drugaricama kako je dogovor važio,ali kad sam stigla na vreme,nisu se javile,tako da jako zanimljive i prave drugarice. ☺ 

-Takođe sam imala tu sjaaajnu priliku da juče posetim švajcarski cirkus za koji kažu da je jedan od najboljih i jedna karta košta 40€ što ustvari i znači da se trude oko svega,a mi smo dobili besplatne karte,i to ne samo jednu već pedeset hahah. Trajao je dva sata i pri samom završetku sam zaključila da se 40€ za ovako nešto totalno isplati.Nije bilo dozvoljeno da se snima i slika,ali ja sam ipak neprimetno uspela,ali ne smem stavljati na internet i na socijalnim mrežama,jer kako oni kažu,ne bi više privlačilo ljude kad bi videli i sam kontekst i zato svaki put menjaju svoje tačke.Najzanimljiviji delovi su mi bili sa akrobacijama,penjanjem uz šipku i ljuljanje neverovatnom brzinom metrima i metrima iznad zemlje što mi je i samim pogledom veoma zastrašujuće,takođe i deo sa lavovima. ☺ Ako imate priliku da idete u švajcarski cirkus,rekla bih vam da je iskoristite,jer se ne bi pokajali,a i u odnosu na srpski cirkus koji sam jednom posetila pre otprilike tri,četiri godina,mislim uporedite i sami. Srpski cirkus - koze i krave,švajcarski-lavovi,lame,volovi.. Razlika se odmah primeti. ☺

-Ovo su neke od spešl okejšns koje se ne pružaju svakodnevno,radujem se novembru,jer me očekuju još mnogo iznenađenja,a da decembar i ne napominjem. ☺ Pišite mi,kakvi su vaši utisci o mesecu oktobru i kako se ga proveli,a da ne uključuju školu haha.Čitamo se u sledećem postu (iliti prekosutra ☺) ♥

#Throwback...hmmm today! 27.10.

-Budim se i zvanično prekidam svoj san koji,kao i svake prethodne noći,nema apsolutne logike i smisla i pre nego što otvorim i same oči,ruka mi se već nalazi na noćnom stočiću i neverovatnom brzinom grabi telefon i tako ustvari i započinje ovo jutro. ☺ Razbuđujem se i ulazim u Timehop,aplikaciju koja pokazuje šta si objavio na nekoj od društvenih mreža,pre godinu,dve i tako dalje.I iste sekunde nakon učitavanja mi na videlo izlazi meni jedna jako poznata slika,koju sam objavila na Instagram pre tačno godinu dana,na današnji datum i istog momenta mi se sve vraća.Kad se samo setim,pre tačno godinu dana na današnji dan,ne znam tačno koji sam imala čas,ali mi je u glavi još uvek ostala ta legendarna scena kako istog momenta,dok zvoni,bukvalno iskačem iz učionice i izlazim napolje sa svojim drugaricama koje ovim putem pozdravljam i jako mi nedostaju (Janja,Anđa i Jovana i uzgred Anđi je sutra rođendan,tako da i ovde čestitam xd).Jako mi nedostaju ta vremena kad bismo se,bez apsolutno ikakvog dogovaranja,uputile prema jednom pravcu,a to je bio pravac prema takozvanoj 'Lami' tačnije dragstoru koji smo posećivale svaki dan za vreme velikog odmora.Naravno,na putu do tamo se podrazumevalo pričanje koje bih pre nazvala brbljanjem. ☺ I nakon što bismo kupile užinu,na putu nazad do škole,bismo obično išle putem iza tog dragstora i sećam se da sam tog dana jednostavno imala inspiraciju i ideju za sliku.Nisam znala za Snapchat tada (otvorila sam ga tek u novembru),a često sam viđala slike sa filterom sa snapchat-a sa satom ili sa brojem stepena i zaista sam se pitala kako to ljudi nameštaju,ne znajući da je to ustvari još jedna društvena mreža i odlučila sam da rekreiram taj filter.Pre svega sam jednostavno stala i rekla da me drugarice sačekaju što su istog momenta i uradile i potom sam mirno stajala nekoliko minuta samo stiskajući dugme za slikavanje i odmah nakon što sam imala te slike na telefonu,bila sam naročito zadovoljna načinom na koji su ispale iako sam tada imala jedan bedan Samsung koji je bio najgori mogući telefon i s obzirom da je imao lošu kameru,slike su bile sasvim okej.

Stvarno nemam pojma zašto se kvalitet slike iznenada pokvario,lap-top je u pitanju....

-Potom sam ušla u školu,blago zalupavši vratima iza sebe i lice mi je bilo u potpunosti rumeno od hladnoće napolju,ali nisam obraćala pažnju na to već na telefon.Odmah sam uključila program za slike i počela sam da uređujem samu sliku dok sam uzimala ranac i penjala se uz stepenice.Čim kad bih došla na sprat,svalila bih se na klupu odmah ispred učionice i uređivala sliku.Nedugo nakon toga,zvonilo bi za početak sledećeg časa koji je bio nemački. ☺ Čim kad sam se našla među tim narandžastim zidovima učionice,otišla sam pravo do svog mesta i pritom sela.idalje držeći telefon i taman sam bila pri kraju uređivanja i to je bio trenutak kad sam je objavila,onako stiskavši dugme iz male pregrade. ☺

-Ne znam iz apsolutnog kog razloga sam se odlučila da danas napišem ovaj post,jednostavno sam se setila ovog dana i bilo mi je fino još malo da ga se prisetim. ☺ I taman mi je u planeru današnji dan bio zakazan za post,ali nedeljama nisam znala šta tačno da bude današnja tema posta,tako da mi je ovo dobro poslužilo.Nadam se da ste uživali i čitamo se u sledećem postu ♥ Inače,ova naslovna slika je od pre nekoliko dana i kao što možete da primetite,nosim iste patike od prošle godine tako da sam i to nesvesno poklopila. ☺

SELF CARING TIPS! ♥

-Šta je to ustvari self-care?Pa pretpostavljam da 80% vas retko kad odvaja vremena za sebe,a smatram da bi to svakako trebalo SVAKOM da bude prioritet i nisam do sada shvatala koliko je ustvari vođenja računa o sebi toliko bitno,jer pre svega,održava vam zdravlje i pomaže vam da 'napunite' svoje baterije.I da,znam da je izgovor svemu ovom što smo svi mi skoro uvek zauzeti i pronalaženje vremena je pri tome zaista teško i ovo ustvari nije jedna od onih stvari koju jednom završite i precrtate je sa spiska.Takođe nadgledanje sebe nije ništa prepotentno i sebično,da napomenem ako neko bude ovo skroooz drugačije shvatio iz svoje perspektive (a verujem da nema takvih) ☺
-Mogu lično za sebe reći da često nemam vremena,čak ni za vikend (Osim raspustom) jer čim kad sam sve odradila,bude mi dosadno i zato uvek želim sebe da zadržavam zauzetom i moj mozak je stekao tu naviku da bude egzižantan.Eh sada,obratite sebi više pažnje,osećaćete se malo više povezani sa sobom i svojim svetom.Naravno,ovo je sasvim novi izazov i za mene tako da vas sve pozivam da mi se pridružite u ovom sasvim novom iskustvu. ☺

-Jednostavno promenite način na koji vidite svet.Ja sam to isprobala i zaista mi pomaže da se lepše i srećnije osećam što se sveta oko mene tiče.Na primer,pre nego što sam dobila autobusku kartu,išla sam peške u školu i dnevno bih napravilo oko 7 ili 8 km i koliko sam dnevno hodala,skoncentrisala sam se malo da pogledam oko sebe i primetila sam neke stvari koje obično ni jedan normalni,prosečni čovek ne bi primetio i pomislila sam 'Kako je lepo ovo drveće,zaista sam zahvalna što se to drveće tu nalazi i što ustvari ulepšava okolinu' i stvarno,kad tako razmišljate,menja vam perspektivu života. ☺ I generalno,obratite pažnju na tako manje detalje,umesto da na primer,hodate gledajući u telefon. 

-Promenite rutinu sitnih stvari koje obično,nesvesno radite svakodnevno i 100% se posvetite nečemu što svakodnevno radite i neka vam misli ostanu samo na tom.Pranje zubi,tuširanje,jedenje.Dok na primer perete zube,nemojte da vam pogled ode na kosu,kožu iliti nečem drugom,nego neka vam ostane samo na zubima.Obratite pažnju na koji način pomerate četkicu itd. ako razumete i uspećete to da obavite i bolje nego što očekujete.

-Odvojite vreme da se rastegnete.Znam da možda sad zvuči glupo i u fazonu ste,šta zaboga pričam ALI nakon stresnog dana u školi i sedenja po čitav dan,čim kad dođete kući,hodajte po pet minuta,penjite se i silazite niz stepenice,odradite jogu čisto da se rastegnete i da sprečite tu ukočenost ili možete da odspavate jedno 10-ak minuta.

-Odvojite se od negativnih ljudi.Kako u realnosti tako i na društvenim mrežama. ☺ Moj instagram zid je pre jedno dva meseca bio pun slika koje one 'popularnije' devojčice svakodnevno izbacuju i to me je toliko nerviralo i sam pomisao kad vidim sliku neke osobe koja me mrzi bez razloga,koja mi je nešto rekla i što negativno utiče na mene,me u istom trenutku iznervira i zbog tog sada i ne ulazim na facebook.Tako da sam odlučila da odvojim jedan dan za to i otpratila sam sve te osobe koje,eto nisu dobre za moju psihu (da,došlo je i do toga ☺) i zapratila sam puno onih motivacionalnih profila sa srećnim citatima,takođe profile koje izbacuju stvari koje volim i da ne nabrajam više.Verujte mi,ovo apsolutno pomaže i dosta vam unese pozitivne energije.

-Pričajte sami sa sobom! Ovo sam jednom napomenula i ovo je nešto što ja svakog dana radim i sad sam se gotovo navikla na to i koliko god suludo zvuči nekom od vas,meni je sasvim normalno.I to ne pričam srpski,već uvek engleski,italijanski ili nemački ☺ Nemam puno prilika da pričam u školi,jer nemam sa kim osim kad se nađem sa drugaricom iz drugog odeljenja,s obzirom da obožavam da pričam,a stidljiva sam osoba,ne mogu uvek da stisnem petlju i sa nekim porazgovaram i kad sebi odvojim nekoliko minuta čisto da izlupetam nešto sa svojom dušom,ujedno izbacim i negativnu energiju i osetim se slobodnije.Prelep osećaj i sam ste sebi Bestie. ☺

-Odvojite jedan sat svakog ili na svaka dva dana da radite ono što volite,bilo da je to čitanje,pevanje,crtanje iliti nešto treće,ispišite svoje misli na papir,priredite kućni spa itd.

-Uzmite jednostavno korpu i napunite je stvarima koje su vam posebne ili sebe počastite i kupite nešto novo pa ubacite,a možete i puno random stvari:knjigu,cd,lak,ćebe,losion,labela....To bi bio neki vaš,specijalni settup,na miru sve polako iskoristite i odmorite se.

-Ovo su neki moji lični predlozi vama da ne bude da nešto filozofiram u prazno ☺,naravno ovo je nešto što za mene funkcioniše,ima još beskonačno-puno stvari koje bi mogli da uradite,za koje ja ne znam i možete da podelite u komentarima šta vama pomaže da se opustite i da sami sebi pružite tu pažnju i naravno svoje utiske. ☺Takođe sam primetila da u poslednje vreme retko ko čita ustvari blog što me pomalo čini tužnom,ali shvatam vas u potpunosti. Hvala onima koji su izdvojili vreme na čitanju,ako je neko uopšte čitao ♥

Austria Q&A! -pitajte sve što vas zanima ☺

-U planu za danas sam imala nešto u potpunosti drugačije,međutim prehlada me je prestigla i vratila me u krevet tako da mi je nivo koncentracije i energije skroz na nuli i nisam sposobna trenutno ni za šta,osim za zevanje,kijanje i kašljenje,što bi značilo da sam morala nekako da improvizujem i sad bi bila prava prilika da vam najavim 'Q&A' koji neće biti kao pravi,regularni Q&A nego više kao ćaskanje sa vama i razjašnjavanje pojedinih stvari.Naime možete da me pitate bilo šta vezano za Austriju eventualno kako sistem funkcioniše,kakve su škole i drugo,a ne istoriju (razumete me već).A možete i anonimno da pišete svoje probleme pa ću se što više potruditi da dam adekvatan savet,jer sam otvorena k'o knjiga i uvek sam dostupna da pomognem ☺
-Da samo možete da vidite trenutnu situaciju kod mene,razvukla sam lepo kabal i uspela da transportujem lap-top na krevet koji će se verovatno svakog časa ugasiti,pripremila sam dovoljno wc papira kraj sebe da posluže umesto maramica,vodu,knjigu i lekove na sve strane tako da sam u stanju celu vojsku da naoružam.Da,eto vam jedne nepotrebne informacije ☺
-Iskrena da budem,ne znam tačno kad izlazi zvanični Q&A,tj. datum ali očekujte ga početkom novembra,a do tada,vidimo se u nekom sledećem postu ♥

Pođite u obilazak sa Ellie☺ - Feldkirch

-S obzirom da je za vikend bilo poprilično lepo vreme i odmah čim kad bih ustala,provirio bi po neki zračak sunca koz prozor,istog trenutka bih bila vesela i puna energije i takva sam bila bukvalno celog vikenda. ☺ Taman sam u nedelju takođe izašla malo u grad sa mamom,sestrom i tetkom i otišle smo malo među ljude i malo da 'proćuskamo' grad.Otkako smo se doselili ovde,nismo ni jedan put otišle u sam grad već bi smo svakodnevno autom prolazile što i nije toliko zanimljivo,zar ne?Taman sam isfotkala ono što mi je potrebno za post,i uostalom sam planirala da napišem ovakav post u toku novembra usred one prave jesenje atmosfere i usred vremena više nalik jeseni,ako me razumete na šta mislim (a sigurno ne,jer uvek stvaram sebi neke vizije o jeseni,kao hladno doba kad ljudi izlaze napolju,onako zamotani,ali realnost-ko još izlazi napolju u ovo vreme?) iii da običaj-previe brbljanja u samom uvodu,khm. ☺

-Uglavnom,da se vratim na poentu inače ne znam gde ću zalutati sa svojim previše dosadnim brbljanjem. Ne znam ni kako ću,uostalom,da napišem ovaj post,a da ne ispadne kao još jedan dosadan vlog koje sam ranije pisala.I doduše,oni su mi dosadili,ali ono baš dosadili.Okej,moram da prestanem da pričam. 

    -Na slici iznad se nalazi most po imenu Vereinigungsbrücke,izguglala sam ☺ Eh sada,neću,naravno,da održavam tu lekcije istorije,jer ne želim da mi blog propada proguglanim podacima i rečenicama napisanim napamet,ali moram napomenuti da su ovaj most hteli da sruše,ali je jedan čovek organizovao neku vrstu 'akcije' da se ne sruši i uložio je neki dodatni novac,ne razumem se u to tako da je suvišno što uopšte pričam haha

-Sve u svemu,taj deo kod mosta mi se zaista dopada i ne govorim ovo čisto reda radi,nego imam taj instiski osećaj dopadanja kad sam na tom mestu (iako sam juče bila prvi put),zaista mirno mesto i za šetanje i za razbistravanje uma ☺ I da ne zaboravim da napomenem,ovo je negde između Gisingena i Feldkircha (Gisingen pripada Feldkirchu,to je tipa kao naselje,ali ne naselje kao naselje u Srbiji,nego kao mali grad,ako razumete ☺ ja tu živim) i to je kao presek,da kažem.

-Zatim ovu građevinu što sam slikala skroooz odozgo i ne vidi se kako treba,ta građevini iliti toranj se zove Churertor.Zaista ne znam koje značenje ima taj toranj,jer kao što rekoh ne želim da od bloga napravim vikipediju ☺ Kad se prođe kroz 'vrata' tornja,kule kakogod,ulazi se u centar Feldkircha koji je okružen sa strane brojnim,neobičjanim zgradama i betonirano je ovo kamenje,zaista ne znam kako da opišem to kamenje,ali mislim da je svima poznato,uglavnom ☺ i u centru se nalaze dve crkve,jedna je pravoslavna,druga katolička.Na uvodnoj slici se nalazi katolička,a pravoslavnu nisam uspela slikati kako treba,pa je zato nisam ni ubacila.

I ne može proći bez slikavanja H&M ☺

-Katzentrum-ime je ovog tornja. Koliko sam shvatila,pre su bili zidovi koji su bili nadovezani za toranj i tu se se čuvali neki topovi sa lavljim i mačijim glavama ko čemu je kula i dobila ime.Meni je ovo iskreno sasvim čudno,ali dobro hahaha

-To su ti neki uglavnom mali važniji delovi koji krase grad,očekivala sam da je grad veći,ali i nije baš,s obzirom da je jedan od važnijih gradova u ovom predelu Austrije.Ali uopšteno,mi se dopada,mirno je ☺ I naravano,nisam ni slikala sve i zaista se nadam da nisam malo bila dosadna sa ovim građevinama,jer je to obično sasvim dosadno za većinu ljudi,ali smatram da kad smo već tu,možemo moj blog da koristimo i za edukaciju? Ne,šalim se,daleko od toga ☺

-Dakle,ovo bi trebao biti ujedno i kraj posta,ove nedelje verovatno izlaze još dva posta,jer sam prošle samo jedan objavila zbog obaveza pa moram da se odužim. ☺ Do sledećeg posta! ♥

DIY candy school supplies?! Experiment 2016 ☺

-Kako bih mogla započeti ovaj post,osim da ne pitam da li bi se još neko setio ove lude ideje?Pa pretpostavljam da sam to samo ja.Želela sam da uradim nešto originalno i malo drugačije i saaaaasvim slučajno mi je palo na pamet da bih mogla probati da uradim nešto i sa slatkišima i tako je nastala luda ideja za ovaj post. ☺ Naime,ovo neće biti nikakav tutorijal iliti išta slično,već eksperiment u kom ću videti da li lepak može zalepiti dovoljno čvrsto slatkiše,ali i generalno iz zabave ☺ 

-Uglavnom,kupila sam najjeftiniju svesku koju sam mogla naći (od 80 centi,da jako jeftino za ovakvu svesku),takođe sam uzela flomaster koji ne radi,lepak (Dva sam upotrebila,običan,a i superlepak),i naravno slatkiše ☺

-Odlučila sam da svesku upropastim (dobro ste me čuli,upopastim) tako što ću na prvoj polovini nalepiti Smarties bombonice,a na ostatak kreker.Trebalo mi je oko pola sata sve da nalepim i pri samom lepljenju me je uhvatila neka vrsta nervoze da ne ulepim ceo sto,što uzgred,ne bi bila uopšte retkost kod mene.Uglavnom,lepak u ruke i to je jednostavno to,ne zahteva puno stvari,osim vremena.

-Bila sam takođe skeptična što se tiče bombona,jer su u svakom trenutku mogle da se odlepe,ali nakon što sam ostavila da se na neko vreme osuše,skroz su se učvrstile i sad u potpunosti čvrsto stoje.Iskreno,nisam ni očekivala da će ovako lepo ispasti sveska,mogu i da zapisujem nešto u njoj,nije problem da se listaju stranice tako da smatram da je ovaj 'DIY' uspešan :) 

-I flomaster koji sam ukrasila je,moram priznati,ispao poprilično čudno i 'šuntavo' ako mogu tako reći haha.U suštini,kad sam išla da kupujem slatkiše,gledala sam namerno da uzmem malo duže gumene bombone kako bih mogla obmotati olovku i jedino sam našla ovakve.Nanela sam malo superlepka,minimalno dve kapi na gumene bombone i zatim sam morala da ih lepo obmotam oko flomastera.

-Priznaću,nije bilo lako zalepiti ih i jedva sam ih namestila da stoje i ruke su mi na kraju bile ulepljene šećerom,ali sve u svemu ni ovo nije skroz loše,prvo je definitivno ispalo bolje,ali ipak glavnu ulogu u svemu ovom ima Elenina nepreciznost ☺

-I sada sledi 'Elena,ponosni smo na tebe,jer si uspela da ne ulepiš sto...po prvi put u životu'.Ili to samo moj unutrašnji duh govori mom mozgu. ☺

-U komentarima pišite da li su vam se post i ideja dopali,kao i svoje utiske i mišljenje,i naravno vaše predloge ☺

-I da,to bi bilo to za ovaj post.Imam osećaj da sam na njemu radila bukvalno čitavu večnost,jer sam u subotu sve ovo izfotografisala i napravila i danas čitav dan pišem,sasvim tipično.Nadam se da vam se dopada,čitamo se u sledećem postu ♥

I još jedna sličica identična početnoj ☺

Hello there,I'm FINALLY back ☺

-Moj Bože,koliko mi je samo ovo nedostajalo,ne mogu da verujem da sam konačno normalno sela i da upravo kucam ovaj post.Poslednjih nedelja je bilo nekako.....stresno i ubrzano i kad god bih se vratila iz škole,spavalo bi mi se i odmarala ostatak večeri.S obzirom da sam u odeljenju koje je čitav dan u školi (a pod tim 'celi dan' mislim od 7.40 do 16,osim petkom tad sam do 12) i s obzirom da devet sati provedem u školi sedeći,mislim da je normalno da me je tek tako uhvatio umor,tako da sam juče čitavog dana spavala i odmarala se i sad sam skroz odmorna i spremna za sve što me čeka i u školi i ovako,a i za blogovanje. ☺

Zvanično se vraćam.

-Što se tiče postova,izlaziće dva puta nedeljno,a možda se nekad zadesi i tri puta i isključivo će izlaziti spontano.Okej,možda će sad na početku izlaziti nekim isplaniranim rasporedom kako bih uspela da izbalansiram,znate stvarni život i ostale manje bitne stvari.Uglavnom,spremite se za ludi rolerkoster postova i serijala koji uskoro izlaze i stvarno ne znam šta još da napišem,jer i nemam nšta posebno da kažem.Izlaziće još 'Austria diaries' postova,ali i generalno ovako svakodnevni dani u Austriji i privikavanje. ☺I znam da sad na početku neće ni biti ljudi koji će pratiti moj blog kao pre,ali nadam se da će se vremenom opet vratiti ta stara atmosfera na mom blogu.

-U komentarima mi napišite koje postove bi želeli videti,takođe i kako vi uspevate da organizujete sve svoje obaveze ☺ 

Ellie ♥ (ne znam više ni kako se postovi završavaju)

Xoxo samo da se javiiim....☺

-Septembar je uveliko tu,što znači da je vreme da konačno počnem sa postovima. ☺ Htela sam ovaj post da napišem pre nego što promenim stan (a to je sutra) ,jer neću imati interneta na neko vreme,nisam sigurna kad ćemo da ga uključimo,a to je trenutno najmanji problem.Juče smo,zajedno sa tetkom,prevezli sve stvari i to je trajalo čitav dan i sad još čekamo da stigne i nameštaj kako bismo konačno mogli da živimo normalno. Isplanirala sam dooooosta postova koji vas očekuju i imam dosta originalnih ideja koje se,mislim,nisu pojavljivale u blogerskoj zajednici koliko znam i veoma sam uzbuđena da sve podelim sa vama! Upravo sam u stanu gde sam odsedala već tri meseca i mogu vam reći da je u potpunosti prazan.Ne znam ni šta bih još mogla da kažem osiiiiiiim stay tuned! 

2 YEARS OF ELY & YOU!!! (a really important post)

-Je l mi vi verujete kad kažem da mi oči suze dok ovo pišem?Ne mogu da verujem da je prošlo dve godine,u jednu ruku sam tužna i u drugu sam uzbuđena.I sama mogu osetiti kako moje uzbuđenje ključa u meni,imam osećaj kao da ću jednostavno puknuti kako mi se uzbuđenje povećava..Tužna sam,uostalom,što je blog malo propao ove godine i sama ludim zbog toga već tri meseci i od septembra,obećavam,biće redovnih postova i konačno ću sve isplanirane postove izbaciti kao konfete,uzbuuudljivo,je l' da? ☺

-Stvar je u tome što,kao što znate i sami,preselila sam se i da,ne ostajem u ovom gradu,veeeeeeeć....Smo našli drugi stan u gradu gde tetka živi i tamo krećem u školu i tamo sve počinje.I to zaista ☺ Devetog septembra se useljavamo s time da imamo tri dana da se sredimo i da lepo raspakujemo naše,previše,izodane kofere,jer odmah nakon ta tri dana počinje škola!Daa,biće dosta promena,kao i na samom blogu.Za Novu godinu sam se dogovorila sa tatom,dobijam novi lap-top i to Macbook! A do tada,preguraću sa ovim što imam. Tako da,eto gde sam trenutno-U sobi,čitav dan sanjarim,maštam o bukvalno svemu i čekam,što je u suštini,pomalo tužno,ali ono,previše sam uzbuđena! ☺I najviše od svega čekam da ću konačno,posle veoma dugog vremena imati svoj mali kutak,za radnim stolom za lap-topom,planovima i sobom,ne pogubljenom,pisati postove i fokusirati se na blog.Svakog dana mislim na blog i zaista mi je stalo do njega iako znam da se vama ne čini tako,ali nisam imala mogućnost da uradim ono do čega mi je stalo.I takođe sam,za vreme ove duže pauze,primetila da nikad nisam bila u potpunosti iskrena sa vama,mojim čitaocima u smislu da nikad,aman nikad nisam iskazivala svoja prava osećanja ovde,kao na primer u periodu kad bukvalno nikog nije bilo,kad sam bila sama za rok od jedno 7-8 meseci i kad bih jednostavno svakog dana,u školi prolazila hodnicima gde bih osećala jednu šuplju prazninu koja bi me oblila u telu i kad bih čekala taj dan,da odem i da,znala sam još godinu dana ranije da ću se preseliti,Mislim tada,sam bila posvađana sa svima tačnije to se ustvari zove,lažni prijatelji i tračare,ali tu se podrazumevalo još dosta različitih situacija zbog kojih bi bila tužna i razočarana u decu koja idu u tu školu,ali sad je bolje i sad baš na kraju,sam se zbližila sa još par osoba s kojima se sad jedino i čujem što je neverovatno i nisam uopšte to očekivala ☺ i u to vreme sam se dosta suočavala sa stidljivošću koju ne mogu tek tako prevazići.Ali sada sam tu,čekam i čekam.Svaki mogući dan bi se činio kao da je produžen koliko se dosađujem i mogu pretpostaviti šta sad mislite. ☺ 'Elena,draga,pa što ne koristiš vreme za blog i stalno praviš izgovore' -evo vam odgovora...Nisam u mogućnosti,imam dosta ideja koje se ne mogu trenutno realizovati (woaaah ispravite me ako sam pogrešno napisala ovu prethodnu reč) i za koje se treba priuštiti i slike,kvalitet kao i organizacija.A gde sam sad?Davim se u haosu i koferima..Pa da,dosta razmišljam i razlog zbog kog nisam pisala cele školske godine je,morala sam da svu pažnju i vreme posvetim školi,jer sam htela što bolje da prođem i bila sam dosta odvučena u misli,promenu,nova prijateljstva i zbližavanje sa nekim osobama za koje sam tek sad,kad sam otišla shvatila kakve su ustvari.I kad kažem promena,to stvarno i mislim.Jer sam eto,promenila se i fizički i psihički,postala sam otvorenija,trudila sam se da se ponašam u školi kao što se ponašam u kući i najbitnije od svega,prolazila sam kroz fazu otkrivanja ko sam zaista i koje je moje JA. 

-Da,možda zvuči suviše...Nerealistično sve ovo,ali znate šta?Osećam se inzvanredno što sam se sada otvorila i na blogu i što imam tu slobodu da iskažem kako se osećam i na blogu,na mestu gde se osećam najlepše ☺ Hvala svima na dve prelepe godine druženja,a od mene očekujte i još dosta toga od septembra i uskoro izlazi jedan post koji će u potpunosti biti vezan i za tu novu promenu na blogu koja će,biti veoma interesantna. 

Ako ste ovo pročitali,hvala na izdvojenom vremenu i obavezno ostaviite komentar i svoje mišljenje o svemu ovome i stvarno bih vam bila zahvalna da mi još malo upotpunite srce ♥

-Vaša Ellie Jo