-Je l mi vi verujete kad kažem da mi oči suze dok ovo pišem?Ne mogu da verujem da je prošlo dve godine,u jednu ruku sam tužna i u drugu sam uzbuđena.I sama mogu osetiti kako moje uzbuđenje ključa u meni,imam osećaj kao da ću jednostavno puknuti kako mi se uzbuđenje povećava..Tužna sam,uostalom,što je blog malo propao ove godine i sama ludim zbog toga već tri meseci i od septembra,obećavam,biće redovnih postova i konačno ću sve isplanirane postove izbaciti kao konfete,uzbuuudljivo,je l' da? ☺
-Stvar je u tome što,kao što znate i sami,preselila sam se i da,ne ostajem u ovom gradu,veeeeeeeć....Smo našli drugi stan u gradu gde tetka živi i tamo krećem u školu i tamo sve počinje.I to zaista ☺ Devetog septembra se useljavamo s time da imamo tri dana da se sredimo i da lepo raspakujemo naše,previše,izodane kofere,jer odmah nakon ta tri dana počinje škola!Daa,biće dosta promena,kao i na samom blogu.Za Novu godinu sam se dogovorila sa tatom,dobijam novi lap-top i to Macbook! A do tada,preguraću sa ovim što imam. Tako da,eto gde sam trenutno-U sobi,čitav dan sanjarim,maštam o bukvalno svemu i čekam,što je u suštini,pomalo tužno,ali ono,previše sam uzbuđena! ☺I najviše od svega čekam da ću konačno,posle veoma dugog vremena imati svoj mali kutak,za radnim stolom za lap-topom,planovima i sobom,ne pogubljenom,pisati postove i fokusirati se na blog.Svakog dana mislim na blog i zaista mi je stalo do njega iako znam da se vama ne čini tako,ali nisam imala mogućnost da uradim ono do čega mi je stalo.I takođe sam,za vreme ove duže pauze,primetila da nikad nisam bila u potpunosti iskrena sa vama,mojim čitaocima u smislu da nikad,aman nikad nisam iskazivala svoja prava osećanja ovde,kao na primer u periodu kad bukvalno nikog nije bilo,kad sam bila sama za rok od jedno 7-8 meseci i kad bih jednostavno svakog dana,u školi prolazila hodnicima gde bih osećala jednu šuplju prazninu koja bi me oblila u telu i kad bih čekala taj dan,da odem i da,znala sam još godinu dana ranije da ću se preseliti,Mislim tada,sam bila posvađana sa svima tačnije to se ustvari zove,lažni prijatelji i tračare,ali tu se podrazumevalo još dosta različitih situacija zbog kojih bi bila tužna i razočarana u decu koja idu u tu školu,ali sad je bolje i sad baš na kraju,sam se zbližila sa još par osoba s kojima se sad jedino i čujem što je neverovatno i nisam uopšte to očekivala ☺ i u to vreme sam se dosta suočavala sa stidljivošću koju ne mogu tek tako prevazići.Ali sada sam tu,čekam i čekam.Svaki mogući dan bi se činio kao da je produžen koliko se dosađujem i mogu pretpostaviti šta sad mislite. ☺ 'Elena,draga,pa što ne koristiš vreme za blog i stalno praviš izgovore' -evo vam odgovora...Nisam u mogućnosti,imam dosta ideja koje se ne mogu trenutno realizovati (woaaah ispravite me ako sam pogrešno napisala ovu prethodnu reč) i za koje se treba priuštiti i slike,kvalitet kao i organizacija.A gde sam sad?Davim se u haosu i koferima..Pa da,dosta razmišljam i razlog zbog kog nisam pisala cele školske godine je,morala sam da svu pažnju i vreme posvetim školi,jer sam htela što bolje da prođem i bila sam dosta odvučena u misli,promenu,nova prijateljstva i zbližavanje sa nekim osobama za koje sam tek sad,kad sam otišla shvatila kakve su ustvari.I kad kažem promena,to stvarno i mislim.Jer sam eto,promenila se i fizički i psihički,postala sam otvorenija,trudila sam se da se ponašam u školi kao što se ponašam u kući i najbitnije od svega,prolazila sam kroz fazu otkrivanja ko sam zaista i koje je moje JA.
-Da,možda zvuči suviše...Nerealistično sve ovo,ali znate šta?Osećam se inzvanredno što sam se sada otvorila i na blogu i što imam tu slobodu da iskažem kako se osećam i na blogu,na mestu gde se osećam najlepše ☺ Hvala svima na dve prelepe godine druženja,a od mene očekujte i još dosta toga od septembra i uskoro izlazi jedan post koji će u potpunosti biti vezan i za tu novu promenu na blogu koja će,biti veoma interesantna.
Ako ste ovo pročitali,hvala na izdvojenom vremenu i obavezno ostaviite komentar i svoje mišljenje o svemu ovome i stvarno bih vam bila zahvalna da mi još malo upotpunite srce ♥
-Vaša Ellie Jo