New year I New me I This is my year. Hello 2017.

-Prošlo je već nekoliko dana otkako smo svi mi zvanično uplovili u jednu potpuno novu pustolovinu,kako smo svi mi započeli prvo poglavlje u knjizi 2017. godine. Pre svega želim svima vama srećnu Novu godinu i zaista se nadam da će vam ona doneti puno lepih trenutaka,zdravlja i naravno radosti.Meni je trebalo nekoliko dana kako bih se sredila i i već sam odlučila da ovo bude moja najbolja godina u kojoj ću moći da ispunim neke od svojih ciljeva koje sam sebi postavljala godinama unazad,ali ih nikad nisam ispoštovala.Takođe sam odlučila,ovo će zvučati pomalo suludo,a to je da imam malo više svojih slika jer mi uglavnom pola galerije zauzmu screenshotovi i onda nemam mesta za svoje slike,da jedna dodatna,nepotrebna informacija. ;)

-Uglavnom da radim na sebi i da ne budem nevidljiva.

-Ne znam zašto,ali na početku svake godine dobijem tu neku čudnu motivaciju,ali je naravno do kraja godine izgubim i ne mogu izdvojiti jednu godinu koja mi je takoreći bila najbolja,jer se obično svaka godina podeli na 6 meseci pozitive i 6 meseci negative i zbog toga stvarno želim da makar ovu učinim nezaboravnom zbog toga što će biti potpuno drugačija od 2016. i sada ću vam napisati neke od svojih mnogobrojnih ciljeva (nisu sortirani po važnosti):

1.Veća posvećenost učenju težih predmeta i nemačkog

-Jeste da ja učim,ali imam osećaj kako ne dajem sve od sebe i kako uvek mogu više da se potrudim oko škole.Želim da do kraja godine budem dovoljno stabilna sa svojim znanjem nemačkog jezika da počnem da dobijam ocene iz predmeta tipa istorije i fizike,jer ove godine nemam ocene,a mogu da izaberem da ih ni sledeće školske godine nemam što znači da bih morala da ponavljam jednu godinu,što zaista ne želim jer znam da mogu da učim,samo moram da imam malo više volje i vere kako bih to mogla dostići.

2.Slikati što lepše slike uključujući i slike sebe

-Fotografija je nešto u čemu zaista uživam iako ne mogu sada za sebe reći da sam neki 'fotograf' s obzirom da sve slike koje viđate po blogu i instagramu su slikane telefonom i njihov kvalitet i nije baš najbolji.Jednostavno želim da više slikam bolje slike,da ne žurim kao što obično radim pri slikanju i da ne pravim milijardu istih slika od kojih ni jedna ne valja već dve-tri koje su precizno slikane.

3.Biti aktivnija 

-Gore naveden cilj se može protumačiti na više načina,ali u ovom slučaju to znači više šetanja i plesanja (plesanja po kući kad čujem neku pesmu koju volim).Već dugo radim vežbe i vežbanje mi pomažem da se lepše osećam iako me doduše ponekad mrzi da se izvučem iz kreveta,ali taj problem bude rešen odmah nakon što se presvučem u svoju sportsku odeću i nakon što pustim muziku.Još jedna stvar.Treniraću od proleća fudbal.Oduvek mi se dopadao taj sport i sećam se kad sam ga igrala u ranijim razredima (tipa drugi,treći) sa dečacima na fizičkom,naravno neprofesionalno i sećam se kad sam se zabavljala igrajući tako da od ove godine,treniraću ga zvanično.

4.Blog

-Kao što svi vi poznajete istoriju ovog bloga,ima više pauza nego postova haha.Zavisi kako kad,ponekad me mrzi da pišem i izgubim volju za pisanjem u toku školske godine,a ponekad je razlog moje neakktivnosti neki veći razlog.Definitivno smatram da blog neću zauvek pisati,ali sam na kraju shvatila da me pisanje stvarno ponekad inspiriše i usreći i da je blog jedno predivno mesto za opisivanje doživljaja i sad kad pogledam svoje postove iz 2015. vidim ustvari kakav sam način razmišljanja imala tada i kakav imam sada i koliko se od tada stvari promenilo.Pripremila sam puno postova i sada će svi oni moći da izađu i ovo je jedan od ciljeva koji će biti pomalo teži za ispuniti,jer mi dugo vremena treba za stvaranje bilo kakve vrste radne navike.

5.Biti srećnija i ne obazirati se na ljude koji kvare tu sreću

-Već dugo,dugo imam problem sa ovim i često se posvađam sa nekim i bukvalno padnem u malu depresiju zbog toga i na kraju ispadne da ja tu osobu 'molim' za pomirenje.Najbolje bi bilo dva puta minimalno nekom oprostiti,a ne kao što ja nekom opraštam po 15 puta što me je izvređao i rasplakao.Jednostavno neke osobe ponekad treba izbaciti iz života pre nego što opet uspeju da otruju tvoju sreću.

6.Putovati

-Moj najveći san mi je oduvek bilo da putujem,ali uglavnom se svako moje putovanje do sada svodilo na jednu te istu destinaciju,a ove godine se to menja,jer ove godine idem na neka malo drugačija mesta kao što je uzgred Pariz! I zbog toga sam veoma uzbuđena.

-U glavi imam još mnogo ciljeva,ovi su eto neki od najosnovnijih i najvećih.Slika za ovaj post nemam puno,još radim na pronalaženju nekog lepog mesta za slikavanje zimskih slika. :) I još uvek se privikavam na tastaturu svog novog lap-topa (Macbook!) i uskoro ide post o njemu! I uskoro menjam izgled bloga kao i sliku koja ide na kraju posta.

-U komentarima mi napišite vaše ciljeve,zaista bih volela da čujem kakve su vaše namere ove godine. <3

-Ellie 

Totalno dezorijentisana vremenom

-Pokušavam da se setim koji je datum,mozak se zablokirao i pogled mi je zaokupljen kalendarom.Gledam još uvek u te zapisane brojeve,ali mi u glavu jednostvno ne može ući današnji datum.Ne govorim o ovom datumu,već o bilo kome generalno (znam da prethodna rečenica nema apsolutnog smisla) i već je prošlo trinaest dana od kako je novembar počeo.Trinaest?!Pa šta sam ja uspela da uradim za tih trinaest dana,kako su prošli?Ove nedelje me je uhvatila neka školska euforija (izmišljam nove reči) i bila sam zaokupljena isključivo školom što se na kraju ubedljivo isplatilo,jer su odmah dobre ocene i rezultati izašli na videlo.Uglavnom sve se nekako odvijalo polako,ali je ipak sve brzo prošlo.Stres nije bio prisutan što je u suštini i najbitnije,ali zato nisam uspela da izbacim išta na blogu i to me iritira na samu pomisao.Juče sam se,u subotu ujutru,probudila oko 6 sati i uzela sam telefon da vidim koliko je sati i odmah sam primetila da mi alarm nije navijen i onako pospana sam ga navila i nakon toga sam se razmišljala koje časove imam i šta da obučem i na kraju sam se setila da je subota i da ne idem u školu i pritom sam brzo isključila alarm.Nešto slično mi se desilo i prošle subote.U zadnje vreme sam previše izgubljena..izgubljena u vremenu.

-Ho domandato al tempo:''Qual è la soluzione?'' Mi ha risposto:''Lasciami passare...''
Italijanski citat iznad u prevodu: Pitao/la sam vreme:''Koje je rešenje?'' Odgovorilo mi je:''Pusti me da prođem...''

-Ono što silno isčekujem trenutno jeste decembar,zimski raspust,Božić i Nova godina,a da ne zaboravim i novi lap-top.Odbrojavam svakog dana,ostalo je još 41 dan do zimskog raspusta,kupovina dekoracija i svega što spada pod Božićem i Novom godinom je kod mene već počela i sad ne mogu da dočekam decembar,uvek izaberem pogrešan tajming. ☺ Ponestalo mi je inspiracije za postove,iako imam ideja na pretek,nije sve dovršeno i čak sam neke postove i otkazala.U poslednje vreme se više i raspisujem na blogu nego što ustvari i pišem neki tematski,isplanirani post.Divim se onima što uspeju u jednom mesecu da objave po petnaest postova,dok meni neku granicu stvara od 7 do 10 postova.Takođe divim se nekom ko može da jednu najobičniju sitnicu sprovede u ceo post i o tome da diskutuje čitavo vreme. ☺ Ovo upravo što pišem nema veze sa vezom,već sam skrenula sa teme,ali sam počela da volim pisanje o random stvarima iako mi je doduše i ponestalo tema.Ushićena sam što dolazi 2017. godina i verujem da će biti bolja nego ova,na proleće verovatno idem u Pariz,možds odemo i do Srbije.Imam puno planova i ciljeva i planiram da tu godinu učinim jednom od najboljih.

-Volela bih i da u 2017. budem mnogo više aktivnija i posvećenija blogu s obzirom da ove godine nisam imala priliku i što je bila nekako previše užurbana i stresna.Nedostajaće mi jesen,svake godine je sve lepša i lepša.Ove godine je vreme bilo sasvim odgovarajuće i lepo,nije mnogo padala kiša,uglavnom je bilo sunčano i prijatno što je učinilo jesen najboljom i moram priznati da je bilo lepše nego letos. ☺ Od sada ću se definitivno više truditi oko svega i nadam se da ću na kraju postići neki svoj cilj.Samo mi treba motivacije i volje,kao i da se dovoljno naspavam hehe. ☺

-Ne znam odakle ovakav random post,grizla me je savest što nisam ništa objavila nedelju dana i imala sam osećaj da nešto moram pod hitno da postavim. 

-U komentarima ostavljajte još neke ideje i vidimo se u sledećem postu. ♥

A letter to my future self

-Draga ja,Elena iz budućnosti,

Pre nego što uspeš da zatvoriš ovu stranicu,imam neke stvari da podelim sa tobom.
Želim da znaš,ako budeš uopšte nekad ovo pročitala bilo da je u pitanju godinu dana ili pak pet,da si jedna veoma posebna,ekscentrična i iskrena osoba nasuprot tome što ponekad možeš biti tvrdoglava i lenja.Nadam se da ćeš,kako bude vreme odredilo,makar do kraja školske godine pričati nemački razgovetno i da ćeš ispuniti svoj cilj da malo više vremena posvetiš jednom hobiju koji si u poslednje vreme pomalo zapostavila,a to je crtanje,jer kao što i sama verovatno znaš,oduvek si bila taj tip deteta koje bi na kraju ostalo umazano farbom ili bojicama.Kada se pronađeš u lošoj situaciji i ma koliko god se ta situacija činila kao smaks sveta,zapamti da je to ipak samo trenutak na koji ćeš,pretpostavljam,zaboraviti uskoro.Takođe nadam se da ćeš uskoro savladati i preći preko svoje stidljivosti i da ćeš moći da kažeš nešto,a da se pritom pre toga ne razmišljaš pola sata da li to da ustvari izgovoriš i ako ne probaš,nikad nećeš znati.Sve što ti se do sada izdešavalo te je dovelo do ovog momenta,sve slagalice su se uklopile i svi putevi imaju savršenog smisla.Možda ti je ovo za sada već upalo u oko pošto znam da ne možeš da izdržiš,a da ne pročitaš nešto što si napisala u prošlosti. ☺

Zanemarite škrabopis ;)

-Verujem da ti se trenutno puno stvari događa što je naime dobro samo nemoj izgubiti trag za onim najbitnijim ili za onim što je ustvari vredno trošenja vremena.Zapamti da ne može sve biti mirno more (kakva metafora) već da će se tu i tamo naći poneka oluja koja će prodrmati tvoj brod.Budi sigurna u svoje odluke kako se posle ne bi kajala i kako bi ti sve što si uradila,ne bi bilo glupo.Kada si tužna,zapiši svoje misli na papir,napravi planove,izađi na svež vazduh.Takođe ne moraš uvek biti najozbiljnija osoba na svetu koja pokušava da bude odrasla i zrelija,budi fer prema sebi i slobodno se zabavi i ne dopusti da te išta brine u tom trenutku.Samo polako,sve što ti se čini nemogućim,nije.Potrebno je samo malo više truda i strpljenja,kao i volje.Imaš dovoljno vremena da radiš ono što voliš,tako da prestani da se štresaš (već sam počela nemački da ubacujem).Divim ti se,divim se osobi kakva si postala i nastavi da razbijaš.Naravno,uvek ćeš biti ta awkward osoba,ali ipak šta je tu je,možda i naučiš da je to ustvari dobra osobina iako i nije baš. ☺ Nastavi sa redovnim učenjem i domaćim,sav napor i trud će jednog dana isplatiti.

Možeš ti to.

Tvoja mlađa verzija Elena,05.11.2016. ☺

-Juče mi je nešto iskrslo tako da nisam mogla da objavim taj post planiran za juče,a bio je stvarno dobar i jako mi je krivo što nisam imala prilike da ga do kraja završim tako da sam danas morala nešto drugo da napišem.Ovo jeste veoma drugačije i ovaj post mi ni ne menja toliko raspored,jer je ionako stajao već dva meseca u planeru kao ideja za sporedne postove. ☺ Nadam se da vam se dopada i mi se vidimo u sledećem postu. ♥

#Ellie's monthly challenge! November

-Spadam u onu kategoriju koja voli izazove.Ne izazove kao što se viđaju na youtubu,već izazove u smislu prave definicije te reči.Volim sebe svakodnevno da izazivam i da neke stvari ponekad uradim na skrooooooz besmislen način,jer ako ćemo iskreno,bolje je nekad uraditi nešto poprilično drugačije nego živeti u onom dosadnom svetu u kom se zaista ništa zanimljivo ne dešava.Ja ću,počevši od sada,svakog meseca objavljivati po ovakav post i ujedno će ovo biti moj novi serijal kog sam se poprilično spontano setila dok sam,jednom prilikom iz frižidera vadila mleko i planiravši da tada sebi napravim cornflex,izvela neki delimično neobičan pokret rukom i na kraju sam završila radeći sve suprotno ili bolje reći naopako. ☺  Da to malo bolje definišem;naime,levom rukom sam sipala mleko dok sam desnom držala činiju,potom sam držala kašiku u levoj ruci i nogom sam zatvorila vrata.I tada mi je prosto palo na pamet da bih mogla nešto uraditi na internetu da i sama izazovem ljude da ponekad urade nešto čudno.Cele večeri sam sebi dala do znanja da je ovo ustvari zabavno i trudila sam se da menjam ulogu ruku i nogu ako kontate. ☺ I tako dok sam celu ideju preradila i malo bolje isplanirala,nastao je i zvaničan post.
-Nadam se da ćete i vi,ujedno sa mnom pokušati da ispunite neke od ovih izazova koje sam pripremila i da ćete makar da se potrudite.Nemojte ovo shvatiti kao nešto detinjasto,samo pokušavam biti originalnija ovom pomišlju i da jednostavno zadržavam ljude zauzetim koncentrisanjem na izazov.

-Kao prvo sačuvajte sliku iznad i pokušajte svaki izazov da završite do kraja ovog meseca i ako možete,slikajte se u tom trenutku i na kraju mi sve pošaljite i pišite reakcije ostalih. ☺ A sada ću vam ja malo jasnije pojasniti svaki od prethodno navedenih izazova:

Izazov broj 1: Uglavnom neophodne su dve osobe za ovaj izazov.Uzmite veliku flašu napunjenu vodom ili nekom drugom tečnošću i pijte dok u međuvremenu druga osoba stoji pored vas i vi morate da pijete vodu sve dok vam ta osoba ne kaže stop.Znači mogli bi ste i ostatak života provesi pijući vodu (šalim se) ☺

Izazov broj 2:Mislim da je ovo nepotrebno objašnjavati,ali ipak ću objasniti.Dok pada kiša (iliti sneg-kod mene piše da će padati sneg sledeće nedelje) pokušajte da uhvatite kapljicu u trenutku i napravite jednu prelepu sliku.

Izazov broj 3:Ovo je takođe pretty self-explanatory tako da...U suštini uzmite neku random knjigu,ne mora biti neka debela od 500 strana,može i od 200 i celu pročitajte naopako.

Izazov broj 4:Ovaj deo nisam u potpunosti protumačila što znači da sledi detaljno objašnjenje. ☺ Naime uzmite dve strane iz sveske i izaberite jednu jesenju tumblr rečenicu i ispišite je na te dve strane koristeći svoj lični Handwriting tj. rukopis i trudite se da ne bude onaj koji koristite u školi,već neki malo više upadljiviji i unikantniji i slikajte.

Izazov broj 5:Cosy socks on i vlačite se po kući.To bi trebalo da bude poenta ovog izazova.Znači,puzite iz sobe u sobu i time obiđite celu kuću.

Izazov broj 6:Ovo sam ustvari ukrala sa interneta i činilo mi se toliko zanimljivim da nisam mogla,a da ga ne stavim.. ☺ Naime kupite najobičnije pakovanja orea i svaki oreo otvorite pojedinačno i uklonite šlag sa unutrašnje strane i umesto šlaga stavite pastu za zube. ☺ Nakon toga vaše pakosne poslastice stavite u činiju i dajte nekom i gledajte njihove reakcije. 

Izazov broj 7:Eh,ovo možda zvuči malo preglupo,ali zabavno.Mene bi lično,pratio blam kad bih ovo uradila,verovatno sedećih godinu-dve tako da ću se osećati veoma ekstravagantno povodom ovoga,ali pokušaću.Uglavnom,idite u poslastičaru,knjižaru,prodavnicu sladoleda i pitajte da li prodaju kolače/knjige/sladoled.I to sa sledećim pitanjem:''Imate li možda sladoled?'' ☺

Izazov broj 8:Možete USRED kuće uzeti neku vidljivu tečnost i jednostavno je razliti svuda po podu i pored toga uzeti neke zanimljive jesenje dekoracije tipa lišća,bombona ili čak i sveća i tako ostavite da stoji ceo dan. ☺

Izazov broj 9:Zbog sledećeg izazova bi možda mogli i sebi da napravite račun sa kreditom tako da bi ipak bilo bolje da pozovete vašeg poznanika sa skrivenog i promenite glas na tih nekoliko sekundi.

Izazov broj 10:I poslednji,ali ne i najlakši jeste da probate da poližete lakat dok istovremeno recitujete naglas azbuku ili abecedu.Zvuči krajnje nemoguće,ali vredi pokušati.

-Ja ću se truditi da takođe sve izazove odradim i do kraja meseca se vraćam sa obaveštenjima.Molim i ostale da mi se pridruže,jer bih ipak volela da svi ispoštuju moj trud i moje lude ideje. ☺ Takođe ako bi svako mogao da napravi collage u toku rađenja ovih izazova i stavite ovu sliku iznad na instagram i čekirajte ono što ste uradili i tagujte me little.ely. ☺

-Uživajte u izazovima i mi se čitamo u sledećem postu. ♥ Takođe,ovaj post sam trebala objaviti 1.novembra,a ja ga objavljujem upravo sad 2.novembra u jedan ujutru,jer sam se toliko rastegla da nisam mogla da ga objavim pre ponoći....

Ellie ♥

Month in review - October 2016;napredna škola i ja,nedostajanje rodnog grada i italijanskog,cirkus,već razmišljam o Božiću?!

-Pretpostavljam da je većina vas već upoznata sa mojim starim serijalom Tea Time with Ely koji je bio rezervisan za kraj svakog meseca i nažalost ja ga neću nastaviti s obzirom da svaki blog trenutno ima ovaj serijal bilo da je u pitanju kafa,čaj,kolačići ili nešto sasvim treće,želela sam da idalje imam taj post koji bi izlazio jedan put mesečno i gde bih uglavnom mogla da prenosim svoje misli koje mi se tih mesec dana odvijaju u glavi i da budem malo više uključenija,eto,sa svetom☺ Kako sam za ovih prethodnih godinu dana odsustvovala sa bloga,nivo ozbiljnosti mi se povećao premda da ja ni ne želim da budem sasvim ukočena,već i da se opustim što se nadam da ću steći vremenom.Neću više raditi favorite,to mi se čini zamornim i ne želim da suviše budem kao ostale blogerke,već da imam sama svoje teme i svoje originalne serijale koji će se makar razlikovati za nijansu i da će to ustvari neko i ceniti i da će se naći barem jedna osoba koja će istinski čitati moj blog i koja će jednostavno uživati,komentarisati bez promovisanja sebe i da će nekad nekom ustvari moji postovi ulepšati dan.Ja se sama lično trudim da pratim i ostale blogerke i da im komentarišem postove,sa svojim prijateljskim personalnim mišljenjem,naravno da tu izostavim svoj blog.Poprilično sam skeptična što se tiče mojih 'čitalaca' i komentara,jer se tu i tamo uglavnom nađu neke skrooooz nepovezane stvari sa temom posta i neko mi na primer napiše da uradim post na tu i tu temu,a upravo sam prethodni post posvetila toj temi.Jana,moja najbolja prijateljica sa bloggera (njen blog My Wonderland) i ja imamo isto mišljenje što se tiče blogerki koje dolaze da komentarišu postove samo da bi se pritom i reklamirale,a verujem da i ostale blogerke imaju takvo mišljenje i da i one same imaju takve komentare.Doduše,po mom mišljenju je saaaaasvim okej jednom da se napiše link bloga,ali ne i više puta.

-Dakle,kad smo već kod bloga,prekosutra izlazi još jedan novi serijal koji će izlaziti jedan put mesečno samo što će uključivati i vašu aktivnost,samo nisam sigurna da li će neko uopšte učestvovati,jer moram da povratim svima poverenje da opet neću otići i da povratim tu staru aktivnost na blogu,samo što je sada škola što znači da će biti malo teže,ali kao što rekoh,sve se postiže vremenom. ☺ Sada drastično prelazim na drugu temu,a to je da nisam ustvari sigurna koliko je vas već upoznato da sam rođena u Italiji (evo vam jedan fact) i da sam tamo živela prvih šest godina i u poslednje vreme mi jako nedostaje italijanski i više bih volela da smo se preselili u Italiju nego u Austriju,jer ipak ovde plaćamo kiriju,a u Italiji već imamo stan u kome trenutno niko ne živi.I iskreno,italijanski jezik mi je mnogo draži i lepši nego nemački.S obzirom da takođe znam italijanski,počela sam da gledam crtaće koji su ustvari i zaobeležili i notacirali moje detinjstvo i tek sad kontam koliko mi je u glavi ostalo italijanskog i da ga razumem bez apsolutno ikakvog razmišljanja.Tako da,to je moje iskazivanje simpatičnosti što se italijanskog tiče,a kad tu spomenemo nemački,dobro mi ide.Već razumem i više od pola i mogu da ukapiram o čemu se radi kad neko priča i kad objašnjava i očekujem od sebe da ću uskoro propričati ako se ne budem sramila da nešto uopšte i kažem,razmišljanje me je već dovelo do zaključka da ću do kraja ove godine znati poprilično dobro nemački,uključujući činjenicu da se moja tetka takođe preselila u Austriju kad je bila mojih godina i da ona ni jednu moguću reč nije znala,a do decembra je već znala ovoliko koliko ja trenutno na samom početku znam. ☺

-A što se tiče fabuloznih dešavanja ovog meseca kao i samog meseca mogu sa sigurnošću reći da je ovaj mesec bio nepredvidiv i definitivno jedan od boljih meseci ove godine.Da,tek sad kontam da sam konačno počela da pričam o ovom mesecu generalno. ☻ 

-Jedan od najvećih šokova za mene ovog meseca jeste bilo dok sam imala neku spontanu konverzaciju sa nastavnicom engleskog tokom časa biologije (na časovima uglavnom prisustvuju dva nastavnika,jedan predaje dok drugi nadgleda i pomaže đacima,a moja nastavnica engleskog je ujedno i nastavnica biologije tako da je ona ustvari pomoćnik našeg glavnom nastavnika biologije) i nastavnik nam je podelio da radimo neke papire i naravno,pošto sam ja imala poteškoća sa tim papirima,meni je nastavnica engleskog pomagala i to pomoganje se ustvari pretvorilo u tračanje nastavnika biologije koji je usput jedan 61-godišnji čovek koji očigledno ne voli decu i ne dozvoljava nam da se smejemo inače istog trenutka moramo napustiti prostoriju ili da idemo ispred table i plus ne objašnjava apsolutno ništa već nam samo daje papire da stavimo u naše takozvane Bindere,pušta nam neke videe za univerzitet vezane sa astronomijom i tim stvarima,o kojim se ja očigledno ne razumem.Tokom te konverzacije me je nastavnica pohvalila do neba,rekla je da mi je engleski savršen (eto šta youtube čini) i rekla mi je nakon što budem naučila nemački,da se upišem u neku napredniju osnovnu školu u koju idu inteligentniji učenici iliti u gimnaziju i ja sam nakon časa izašla šokirana,mislim po čemu je zaključila da sam pametna?stvarno ne znam..To što sam imala tu priliku da naučim 4 jezika sa 12 godina ne znači da sam neki genije ili slično..Ali okej,to mi je makar neka motivacija. ☺

-I došao je red na Halloween. ☺ Nije da se nešto preterano zamaram time i razmišljam uglavnom o Božiću i o toj zimskoj atmosferi.Možda se pitate i zašto je to tako,ali je ustvari teško ne razmišljati o svemu tome kad su već prodavnice pune,ali b-u-k-v-a-l-n-o pune novogodišnjim i božićnim stvarima i ukrasima.Redove krase Advent kalendari,Deda Mrazovi,jelke,ukrasi,kolači....I u planu mi je da kupim one Božićne lampice da ih stavim u sobu da gore tokom čitave godine. 

-Pre neki dan mi se neplanirano ukazala prilika da odem ponovo na brdo u Wildpark (iz ovog posta Austria Diaries pri kraju) i ovog puta nisam išla zbog Pokemona xd već da hodam i to mi je bila neka vrsta workouta za taj dan iako sam tada samo 6 km prešla (to inače meni ne predstavlja ikakav napor).Iskreno,bilo mi je zaista lepo da ne gledam u telefon već da,kako ja to sebi kažem,živim za momenat. ☺ Taj miris jeseni i svežijeg vazduha mi je nešto najlepše na svetu i zaista nemam reči što se lepote jeseni u Austriji tiče samo što mi je tu šetnju najviše upropastila briga da stignem kući do sedam sati da se čujem sa drugaricama kako je dogovor važio,ali kad sam stigla na vreme,nisu se javile,tako da jako zanimljive i prave drugarice. ☺ 

-Takođe sam imala tu sjaaajnu priliku da juče posetim švajcarski cirkus za koji kažu da je jedan od najboljih i jedna karta košta 40€ što ustvari i znači da se trude oko svega,a mi smo dobili besplatne karte,i to ne samo jednu već pedeset hahah. Trajao je dva sata i pri samom završetku sam zaključila da se 40€ za ovako nešto totalno isplati.Nije bilo dozvoljeno da se snima i slika,ali ja sam ipak neprimetno uspela,ali ne smem stavljati na internet i na socijalnim mrežama,jer kako oni kažu,ne bi više privlačilo ljude kad bi videli i sam kontekst i zato svaki put menjaju svoje tačke.Najzanimljiviji delovi su mi bili sa akrobacijama,penjanjem uz šipku i ljuljanje neverovatnom brzinom metrima i metrima iznad zemlje što mi je i samim pogledom veoma zastrašujuće,takođe i deo sa lavovima. ☺ Ako imate priliku da idete u švajcarski cirkus,rekla bih vam da je iskoristite,jer se ne bi pokajali,a i u odnosu na srpski cirkus koji sam jednom posetila pre otprilike tri,četiri godina,mislim uporedite i sami. Srpski cirkus - koze i krave,švajcarski-lavovi,lame,volovi.. Razlika se odmah primeti. ☺

-Ovo su neke od spešl okejšns koje se ne pružaju svakodnevno,radujem se novembru,jer me očekuju još mnogo iznenađenja,a da decembar i ne napominjem. ☺ Pišite mi,kakvi su vaši utisci o mesecu oktobru i kako se ga proveli,a da ne uključuju školu haha.Čitamo se u sledećem postu (iliti prekosutra ☺) ♥

#Throwback...hmmm today! 27.10.

-Budim se i zvanično prekidam svoj san koji,kao i svake prethodne noći,nema apsolutne logike i smisla i pre nego što otvorim i same oči,ruka mi se već nalazi na noćnom stočiću i neverovatnom brzinom grabi telefon i tako ustvari i započinje ovo jutro. ☺ Razbuđujem se i ulazim u Timehop,aplikaciju koja pokazuje šta si objavio na nekoj od društvenih mreža,pre godinu,dve i tako dalje.I iste sekunde nakon učitavanja mi na videlo izlazi meni jedna jako poznata slika,koju sam objavila na Instagram pre tačno godinu dana,na današnji datum i istog momenta mi se sve vraća.Kad se samo setim,pre tačno godinu dana na današnji dan,ne znam tačno koji sam imala čas,ali mi je u glavi još uvek ostala ta legendarna scena kako istog momenta,dok zvoni,bukvalno iskačem iz učionice i izlazim napolje sa svojim drugaricama koje ovim putem pozdravljam i jako mi nedostaju (Janja,Anđa i Jovana i uzgred Anđi je sutra rođendan,tako da i ovde čestitam xd).Jako mi nedostaju ta vremena kad bismo se,bez apsolutno ikakvog dogovaranja,uputile prema jednom pravcu,a to je bio pravac prema takozvanoj 'Lami' tačnije dragstoru koji smo posećivale svaki dan za vreme velikog odmora.Naravno,na putu do tamo se podrazumevalo pričanje koje bih pre nazvala brbljanjem. ☺ I nakon što bismo kupile užinu,na putu nazad do škole,bismo obično išle putem iza tog dragstora i sećam se da sam tog dana jednostavno imala inspiraciju i ideju za sliku.Nisam znala za Snapchat tada (otvorila sam ga tek u novembru),a često sam viđala slike sa filterom sa snapchat-a sa satom ili sa brojem stepena i zaista sam se pitala kako to ljudi nameštaju,ne znajući da je to ustvari još jedna društvena mreža i odlučila sam da rekreiram taj filter.Pre svega sam jednostavno stala i rekla da me drugarice sačekaju što su istog momenta i uradile i potom sam mirno stajala nekoliko minuta samo stiskajući dugme za slikavanje i odmah nakon što sam imala te slike na telefonu,bila sam naročito zadovoljna načinom na koji su ispale iako sam tada imala jedan bedan Samsung koji je bio najgori mogući telefon i s obzirom da je imao lošu kameru,slike su bile sasvim okej.

Stvarno nemam pojma zašto se kvalitet slike iznenada pokvario,lap-top je u pitanju....

-Potom sam ušla u školu,blago zalupavši vratima iza sebe i lice mi je bilo u potpunosti rumeno od hladnoće napolju,ali nisam obraćala pažnju na to već na telefon.Odmah sam uključila program za slike i počela sam da uređujem samu sliku dok sam uzimala ranac i penjala se uz stepenice.Čim kad bih došla na sprat,svalila bih se na klupu odmah ispred učionice i uređivala sliku.Nedugo nakon toga,zvonilo bi za početak sledećeg časa koji je bio nemački. ☺ Čim kad sam se našla među tim narandžastim zidovima učionice,otišla sam pravo do svog mesta i pritom sela.idalje držeći telefon i taman sam bila pri kraju uređivanja i to je bio trenutak kad sam je objavila,onako stiskavši dugme iz male pregrade. ☺

-Ne znam iz apsolutnog kog razloga sam se odlučila da danas napišem ovaj post,jednostavno sam se setila ovog dana i bilo mi je fino još malo da ga se prisetim. ☺ I taman mi je u planeru današnji dan bio zakazan za post,ali nedeljama nisam znala šta tačno da bude današnja tema posta,tako da mi je ovo dobro poslužilo.Nadam se da ste uživali i čitamo se u sledećem postu ♥ Inače,ova naslovna slika je od pre nekoliko dana i kao što možete da primetite,nosim iste patike od prošle godine tako da sam i to nesvesno poklopila. ☺

SELF CARING TIPS! ♥

-Šta je to ustvari self-care?Pa pretpostavljam da 80% vas retko kad odvaja vremena za sebe,a smatram da bi to svakako trebalo SVAKOM da bude prioritet i nisam do sada shvatala koliko je ustvari vođenja računa o sebi toliko bitno,jer pre svega,održava vam zdravlje i pomaže vam da 'napunite' svoje baterije.I da,znam da je izgovor svemu ovom što smo svi mi skoro uvek zauzeti i pronalaženje vremena je pri tome zaista teško i ovo ustvari nije jedna od onih stvari koju jednom završite i precrtate je sa spiska.Takođe nadgledanje sebe nije ništa prepotentno i sebično,da napomenem ako neko bude ovo skroooz drugačije shvatio iz svoje perspektive (a verujem da nema takvih) ☺
-Mogu lično za sebe reći da često nemam vremena,čak ni za vikend (Osim raspustom) jer čim kad sam sve odradila,bude mi dosadno i zato uvek želim sebe da zadržavam zauzetom i moj mozak je stekao tu naviku da bude egzižantan.Eh sada,obratite sebi više pažnje,osećaćete se malo više povezani sa sobom i svojim svetom.Naravno,ovo je sasvim novi izazov i za mene tako da vas sve pozivam da mi se pridružite u ovom sasvim novom iskustvu. ☺

-Jednostavno promenite način na koji vidite svet.Ja sam to isprobala i zaista mi pomaže da se lepše i srećnije osećam što se sveta oko mene tiče.Na primer,pre nego što sam dobila autobusku kartu,išla sam peške u školu i dnevno bih napravilo oko 7 ili 8 km i koliko sam dnevno hodala,skoncentrisala sam se malo da pogledam oko sebe i primetila sam neke stvari koje obično ni jedan normalni,prosečni čovek ne bi primetio i pomislila sam 'Kako je lepo ovo drveće,zaista sam zahvalna što se to drveće tu nalazi i što ustvari ulepšava okolinu' i stvarno,kad tako razmišljate,menja vam perspektivu života. ☺ I generalno,obratite pažnju na tako manje detalje,umesto da na primer,hodate gledajući u telefon. 

-Promenite rutinu sitnih stvari koje obično,nesvesno radite svakodnevno i 100% se posvetite nečemu što svakodnevno radite i neka vam misli ostanu samo na tom.Pranje zubi,tuširanje,jedenje.Dok na primer perete zube,nemojte da vam pogled ode na kosu,kožu iliti nečem drugom,nego neka vam ostane samo na zubima.Obratite pažnju na koji način pomerate četkicu itd. ako razumete i uspećete to da obavite i bolje nego što očekujete.

-Odvojite vreme da se rastegnete.Znam da možda sad zvuči glupo i u fazonu ste,šta zaboga pričam ALI nakon stresnog dana u školi i sedenja po čitav dan,čim kad dođete kući,hodajte po pet minuta,penjite se i silazite niz stepenice,odradite jogu čisto da se rastegnete i da sprečite tu ukočenost ili možete da odspavate jedno 10-ak minuta.

-Odvojite se od negativnih ljudi.Kako u realnosti tako i na društvenim mrežama. ☺ Moj instagram zid je pre jedno dva meseca bio pun slika koje one 'popularnije' devojčice svakodnevno izbacuju i to me je toliko nerviralo i sam pomisao kad vidim sliku neke osobe koja me mrzi bez razloga,koja mi je nešto rekla i što negativno utiče na mene,me u istom trenutku iznervira i zbog tog sada i ne ulazim na facebook.Tako da sam odlučila da odvojim jedan dan za to i otpratila sam sve te osobe koje,eto nisu dobre za moju psihu (da,došlo je i do toga ☺) i zapratila sam puno onih motivacionalnih profila sa srećnim citatima,takođe profile koje izbacuju stvari koje volim i da ne nabrajam više.Verujte mi,ovo apsolutno pomaže i dosta vam unese pozitivne energije.

-Pričajte sami sa sobom! Ovo sam jednom napomenula i ovo je nešto što ja svakog dana radim i sad sam se gotovo navikla na to i koliko god suludo zvuči nekom od vas,meni je sasvim normalno.I to ne pričam srpski,već uvek engleski,italijanski ili nemački ☺ Nemam puno prilika da pričam u školi,jer nemam sa kim osim kad se nađem sa drugaricom iz drugog odeljenja,s obzirom da obožavam da pričam,a stidljiva sam osoba,ne mogu uvek da stisnem petlju i sa nekim porazgovaram i kad sebi odvojim nekoliko minuta čisto da izlupetam nešto sa svojom dušom,ujedno izbacim i negativnu energiju i osetim se slobodnije.Prelep osećaj i sam ste sebi Bestie. ☺

-Odvojite jedan sat svakog ili na svaka dva dana da radite ono što volite,bilo da je to čitanje,pevanje,crtanje iliti nešto treće,ispišite svoje misli na papir,priredite kućni spa itd.

-Uzmite jednostavno korpu i napunite je stvarima koje su vam posebne ili sebe počastite i kupite nešto novo pa ubacite,a možete i puno random stvari:knjigu,cd,lak,ćebe,losion,labela....To bi bio neki vaš,specijalni settup,na miru sve polako iskoristite i odmorite se.

-Ovo su neki moji lični predlozi vama da ne bude da nešto filozofiram u prazno ☺,naravno ovo je nešto što za mene funkcioniše,ima još beskonačno-puno stvari koje bi mogli da uradite,za koje ja ne znam i možete da podelite u komentarima šta vama pomaže da se opustite i da sami sebi pružite tu pažnju i naravno svoje utiske. ☺Takođe sam primetila da u poslednje vreme retko ko čita ustvari blog što me pomalo čini tužnom,ali shvatam vas u potpunosti. Hvala onima koji su izdvojili vreme na čitanju,ako je neko uopšte čitao ♥