Totalno dezorijentisana vremenom

-Pokušavam da se setim koji je datum,mozak se zablokirao i pogled mi je zaokupljen kalendarom.Gledam još uvek u te zapisane brojeve,ali mi u glavu jednostvno ne može ući današnji datum.Ne govorim o ovom datumu,već o bilo kome generalno (znam da prethodna rečenica nema apsolutnog smisla) i već je prošlo trinaest dana od kako je novembar počeo.Trinaest?!Pa šta sam ja uspela da uradim za tih trinaest dana,kako su prošli?Ove nedelje me je uhvatila neka školska euforija (izmišljam nove reči) i bila sam zaokupljena isključivo školom što se na kraju ubedljivo isplatilo,jer su odmah dobre ocene i rezultati izašli na videlo.Uglavnom sve se nekako odvijalo polako,ali je ipak sve brzo prošlo.Stres nije bio prisutan što je u suštini i najbitnije,ali zato nisam uspela da izbacim išta na blogu i to me iritira na samu pomisao.Juče sam se,u subotu ujutru,probudila oko 6 sati i uzela sam telefon da vidim koliko je sati i odmah sam primetila da mi alarm nije navijen i onako pospana sam ga navila i nakon toga sam se razmišljala koje časove imam i šta da obučem i na kraju sam se setila da je subota i da ne idem u školu i pritom sam brzo isključila alarm.Nešto slično mi se desilo i prošle subote.U zadnje vreme sam previše izgubljena..izgubljena u vremenu.

-Ho domandato al tempo:''Qual è la soluzione?'' Mi ha risposto:''Lasciami passare...''
Italijanski citat iznad u prevodu: Pitao/la sam vreme:''Koje je rešenje?'' Odgovorilo mi je:''Pusti me da prođem...''

-Ono što silno isčekujem trenutno jeste decembar,zimski raspust,Božić i Nova godina,a da ne zaboravim i novi lap-top.Odbrojavam svakog dana,ostalo je još 41 dan do zimskog raspusta,kupovina dekoracija i svega što spada pod Božićem i Novom godinom je kod mene već počela i sad ne mogu da dočekam decembar,uvek izaberem pogrešan tajming. ☺ Ponestalo mi je inspiracije za postove,iako imam ideja na pretek,nije sve dovršeno i čak sam neke postove i otkazala.U poslednje vreme se više i raspisujem na blogu nego što ustvari i pišem neki tematski,isplanirani post.Divim se onima što uspeju u jednom mesecu da objave po petnaest postova,dok meni neku granicu stvara od 7 do 10 postova.Takođe divim se nekom ko može da jednu najobičniju sitnicu sprovede u ceo post i o tome da diskutuje čitavo vreme. ☺ Ovo upravo što pišem nema veze sa vezom,već sam skrenula sa teme,ali sam počela da volim pisanje o random stvarima iako mi je doduše i ponestalo tema.Ushićena sam što dolazi 2017. godina i verujem da će biti bolja nego ova,na proleće verovatno idem u Pariz,možds odemo i do Srbije.Imam puno planova i ciljeva i planiram da tu godinu učinim jednom od najboljih.

-Volela bih i da u 2017. budem mnogo više aktivnija i posvećenija blogu s obzirom da ove godine nisam imala priliku i što je bila nekako previše užurbana i stresna.Nedostajaće mi jesen,svake godine je sve lepša i lepša.Ove godine je vreme bilo sasvim odgovarajuće i lepo,nije mnogo padala kiša,uglavnom je bilo sunčano i prijatno što je učinilo jesen najboljom i moram priznati da je bilo lepše nego letos. ☺ Od sada ću se definitivno više truditi oko svega i nadam se da ću na kraju postići neki svoj cilj.Samo mi treba motivacije i volje,kao i da se dovoljno naspavam hehe. ☺

-Ne znam odakle ovakav random post,grizla me je savest što nisam ništa objavila nedelju dana i imala sam osećaj da nešto moram pod hitno da postavim. 

-U komentarima ostavljajte još neke ideje i vidimo se u sledećem postu. ♥